Кирије у Бањалуци као у Бечу

БАЊАЛУКА - Док просјечан грађанин Српске све теже подноси раст животних трошкова, на тржишту некретнина биљеже се рекорди који дјелују готово нестварно, па се поједини луксузни станови у центру Бањалуке изнајмљују и за више од 4.000 марака мјесечно, што овај град сврстава у ранг са европским метрополама попут Рима, Беча, Париза, Берлина и Мадрида.

• Поједини луксузни станови у центру Бањалуке изнајмљују се за више од 4.000 КМ мјесечно, док најскупљи апартмани на Јахорини током зимске сезоне достижу цијену од 250 евра по ноћењу.
• Стручњаци истичу да такве цијене не представљају реалну слику тржишта, јер је ријеч о малом броју ексклузивних некретнина намијењених углавном страним менаџерима, дипломатама и представницима међународних организација.
• Према подацима Удружења посредника у промету некретнина РС, већина станова у Бањалуци издаје се за 600 до 800 КМ, док се већи и квалитетнији станови најчешће изнајмљују за 1.500 до 2.000 КМ.
• Економисти оцјењују да су некретнине и даље један од најсигурнијих начина очувања капитала, због чега је потражња за становима као инвестицијом и даље висока упркос расту цијена и закупнина.

Огласи за издавање најлуксузнијих станова у Бањалуци већ неко вријеме привлаче пажњу због цијена које премашују четири просјечне плате у Српској. 

Истовремено, закуп ексклузивних апартмана на Јахорини током зимске сезоне достиже износе од неколико хиљада марака за свега неколико дана боравка.
Иако такви износи, на први поглед, стварају утисак да је локално тржиште достигло европске стандарде, стручњаци упозоравају да је ријеч о малом броју ексклузивних некретнина намијењених уском кругу закупаца.

Према њиховим ријечима, већину тржишта и даље чине станови са знатно приступачнијим киријама, док су најскупље некретнине резервисане за стране менаџере, дипломате, представнике међународних организација и друге клијенте који траже врхунски комфор.

Предсједник Удружења посредника у промету некретнина РС Драган Милановић истиче да су такве цијене ипак резервисане за уски круг закупаца и да не представљају реалну слику тржишта.

- Ријеч је о екстремној категорији некретнина којих нема много на тржишту. То су углавном нови, луксузно опремљени станови у строгом центру града, са гаражним мјестима и на најатрактивнијим локацијама. Циљна група су пословни људи, странци, представници међународних организација и компанија који траже висок ниво комфора и спремни су да га плате - рекао је Милановић.

Додао је да висока тражена цијена не значи нужно и да ће некретнина бити издата по том износу.

- То је често жеља власника. Питање је да ли ће тржиште прихватити такву цијену. Дешава се да поједини власници прецијене вриједност своје некретнине и поставе превисока очекивања - навео је Милановић.

Према његовим ријечима, највећи дио тржишта и даље чине знатно приступачнији станови.

- Реалан просјек за највећи број некретнина креће се од 600 до 800 марака за мање станове, док се већи и квалитетнији станови најчешће издају за 1.500 и 2.000 КМ. Све изнад тога спада у мањи број луксузних некретнина - казао је Милановић.

Он истиче да раст закупнина прати вишегодишњи раст цијена станова.

- Није исто када је инвеститор прије неколико година куповао стан по 2.000 КМ по квадрату и данас када за новоградњу плаћа и више од 6.000 марака. Ако је некретнина купљена као инвестиција, власник кроз закуп настоји да оствари поврат уложеног новца. Ипак, закупнине нису расле истим темпом као цијене станова, јер се број закупаца није повећао у истој мјери у којој расте понуда - појаснио је Милановић.

Говорећи о Јахорини, нагласио је да је ријеч о потпуно другачијем моделу тржишта.

- На Јахорини доминира туристички, односно сезонски закуп. Највише цијене су током зиме, од средине децембра до краја фебруара, док су ван сезоне знатно ниже. То је тржиште слично приморским дестинацијама гдје се највећи приходи остварују током неколико мјесеци у години - рекао је Милановић.

У једној туристичкој агенцији која послује на Јахорини наводе да се током сезоне за ноћење у луксузнијим апартманима издваја и до 250 евра, док гости најчешће остају свега неколико дана. Ван сезоне цијене су знатно ниже и углавном служе за покривање трошкова одржавања објеката.

Економиста Зоран Павловић оцјењује да поређење појединачних кирија у Бањалуци са онима у европским метрополама на први поглед дјелује парадоксално, али да за то постоје јасни тржишни разлози.

- Морамо бити реални и нагласити да се ради о појединачним примјерима луксузних некретнина на ексклузивним локацијама - рекао је Павловић.

Према његовим ријечима, некретнине су и даље један од најсигурнијих начина очувања вриједности капитала.

- У условима глобалне инфлације новац који стоји у банци губи дио вриједности, док улагање у некретнину омогућава очување капитала и остваривање прихода кроз закуп. Због тога је потражња за становима као инвестицијом и даље велика - истакао је Павловић.

ГРАДЊА

Зоран Павловић је додао да на цијене закупа директно утичу раст цијена градње, грађевинског материјала и радне снаге.

- Тржиште функционише по законима понуде и потражње. Цијене се формирају у складу са трошковима изградње и платежном моћи циљне групе закупаца. Управо зато најскупље некретнине проналазе своје мјесто у посебном сегменту тржишта који нема много додирних тачака са просјечним грађанином - рекао је Павловић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.