Јама затрпала најбоље другове!

Зеница - Болна тишина владала је јуче у Врсељу, селу надомак Зенице.

Јама је затрпала рударе  Мехмедалију Халиловића (30) и Мехемеда Диздаревића (32), двојицу најбољих другова, двојицу, како у селу за њих кажу, златних момака док су заједно зарађивали хљеб са седам кора.

Ожалошћене породице екипи „Аваза" испричале су да су Мехмедалија и Мехемед заједно одрастали, момковали, почели радити у јами Распоточје, заједно погинули... 

Сви у сродству

На лицима комшија видјели су се бол и туга. Сви мјештани села су у сродству. Кажу да су њих двојица били момци за примјер, радини и поштени, какви су им и очеви и остатак фамилија.

Испред куће Мехмедалије Халиловића мук. Отац Есад љубазно нас је поздравио и дрхтавим гласом кроз сузе испричао да му је ово треће дијете које је изгубио.

''Раније ми је умрла кћерка, а изгубио сам и још једног сина. Таман сам био припремио материјал за гаражу да прави, а, ето, мог Мехмедалије више нема... Свима нама Бог даје неко искушење, а, ево, ја сам изгубио троје дјеце и не знам заиста откуд ми сузе и снага да све то поднесем'', говори плачним гласом Есад.
Мехмедалијин брат Нихад имам је у џамији у Новом Травнику. Цијелу ноћ је, каже, провео бдијући испред капије и чекајући информације о брату. Несретну вијест је цијели дан крио од мајке Сабихе. На крају је, ипак, морао рећи.

''Он нам је био најмлађи брат. Њега сам баш волио и, колико год да се трудим да разум превлада, не могу сакрити емоције. Само се надам да је преселио с дином и иманом. Тренутак кад су ми рекли да је мртав, да је остао у групи од петорице рудара, памтит ћу цијелог живота'', каже брат погинулог Мехмедалије.

Мајка Сабиха непрекидно брише сузе и болно уздише. Нема снаге ни да проговори.
 
Иза Мехмедалије су остале двије кћерке, једна други разред основне школе, друга има два мјесеца.

Недалеко од породичне куће Халиловића комшије су дошле у посјету и браћи Мехемеда Диздаревића званог Меша. С Мешином браћом Хикметом и Касимом новинари су разговарали у кругу јаме Распоточје док су ишчекивали вијести. Чекали су надајући се да ће угледати свог брата, загрлити га и заједно кренути кући на ручак код мајке Вахиде.

Два сата послије поново су се срели на њиховом кућном прагу у Врсељу.

Уздаси комшија

Нажалост, новинари су  им изразили саучешће, а брат Касим казао  је да овај дан никада неће заборавити.

''Све је мени било сумњиво док смо чекали. Немогуће је да се догоди горски удар без белаја... '', каже Касим.  

У кући само дубоки уздаси комшија, пријатеља и родбине. Док комшинице смирују Вахиду, Мехемедову мајку, она ридајући говори: „Нема више мог Мехемеда..."

''Шта ћу и ја на овом свијету, мајко драга, шта ме снађе... Шта ћу сад без мог Мехемеда'', јецала је Вахида.

Други брат Хикмет у наручју чува Мехемедово дијете које због великог броја људи непрестано плаче. И Хикмет плаче...

Село као да је уклето

Мехмед Диздаревић, рођак погинулог Мехемеда, испричао н је да мјештане села Врсеље стално погађају трагедије.

''Људи умиру млади, раде свакакве послове и стално се догађају несреће. И ја сам прије неколико година настрадао у јами Страњани. Ово наше село као да је уклето, јер је у посљедњих неколико година много младих људи умрло'',  каже Мехмед Диздаревић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.