Источно Сарајево: Свједочанство усташких злодјела

ИСТОЧНО САРАЈЕВО - У Галерији „Жарко Видовић“ у Источном Сарајеву данас je отворена изложба „Срби Ливањског поља - трагови кроз векове“, уз истовремено представљање књиге „Огњена Марија Ливањска“ аутора Буде Симоновића у којима је презентовано страдалништво Срба ливањског краја у Другом свјетском рату.

Изложба представља  живот ливањских Срба кроз вијекове, а књига је живо, документарно и  необориво свједочанство оних који су преживјели усташки покољ у прољеће и љето 1941. године.

Аутор књиге „Огњена Марија Ливањска“, професор и новинар Будо Симеоновић рекао је  да је књига карактеристична по томе што у њој нема никаквих статистичких података, нити процјена, него су страдали написани  по имену и презимену.

- Књига је карактеристична по томе што су то углавном свједочења и казивања оних који су преживјели, оних који су остали живи, пуким случајем, у јамама, на губилиштима и страдалним мјестима. То су све непосредни свједоци - истакао је Симоновић.

Он је напоменуо да је књига  настала у посљедњем тренутку, почетком  деведесетих година, и да је то је већ био тренутак кад је заједничка бивша држава почела да пуца по свим шавовима, када се спремало зло.

Симоновић је истакао  да је случајност била да се баш он нађе ту, у Ливну, и оцијенио да нико од преживјелих није могао ту књигу написати.

- Ти људи су оптерећени тим што су преживјели и вјерујем да не би могли бити објективни онолико колико сам ја успио да будем објективан, да се држим слијепо истине и онога што људи говоре да ту нема никаквога дотјеривања. Ја сам се чак трудио и да се служим тим њиховим језиком, да њих пустим да казују, а ја само да будем некакав записивач - нагласио је Симоновић.

Он је додао  да је о усташким злочинима написано хиљаде страна, али да је мало сличних књига које су написане од непосредних казивања и свједочења.

- Увијек се то ради на основу неких докумената, и све су неке процјене. Али странци који ће прочитати бројку страдалих неће то запамтити као име страдалог – рекао је Симоновића.

Предсједник Управног одбора Удружења „Огњена Марија Ливањска“  из Београда Гордана Достанић рекла је  да ово удружење окупља Србе који су рођени или поријеклом са подручја Ливањског поља, те да је тамо данас остало врло мало Срба.

- Тамо су гробови наших предака. Стварање тих српских институција, под разноразним властима, турским, аустроугарским, одржавање националног идентитета и интегритета, то су све наши преци, ливањски Срби, својом упорношћу изградили. Број Срба, који је данас на ливањском подручју је мали да би све то могао да одржава и у финансијском смислу, тако да смо се удружили у тој мисији, да очувамо ту нашу баштину. Зато смо направили ову изложбу, обишли смо тридесет места у иностранству, Србији и Српској, да покажемо да поред тог страдања које се везује за Ливно и Ливањско поље, да постоји значајна баштина која је културно добро свих Срба – рекла је Достанићева.

Она је истакла  да Удружење „Огњена Марија Ливањска“ настоји да очува и његује сјећање на Ливањско поље, те да окупља Србе који ће, као њихови преци, наставити да обнављају и одржавају институције.

- Свакако гробови наших предака не заслужују да буду у корову, тако да одржавамо и трудимо се колико можемо. У оквиру те наше мисије је и један важан сегмент, а то је култура сећања на све страдале у свим ратовима, нажалост није их било мало, али се некако акценат ставља на 1941. То је било велико страдање у НДХ, у данима око Огњене Марије, као и 1992. када се све поновило, али је био знатно мањи број Срба тамо  – рекла је Достанићева.

Према њеним ријечима, ми немамо довољно поштовања према нашим жртвама као народ, слабо његујемо то сјећање, и стално се вадимо на прошли период кад је то било мање дозвољено.

- Они су страдали због тога што су били Срби и православци, и нису страдали у једном рату и од једног непријатеља. Страдали су више пута – истакла  је Достанићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.