Исидора Арсеновић, добитница награде Фонда Секуле Зечевића, за “Глас Српске”: Нема великог успјеха без луцидних визија и марљивог рада

БЕОГРАД - Велики успјеси нису могући без знања, разумијевања околности, луцидних визија, марљивог рада и много одрицања, поручила је Фочанка Исидора Арсеновић, добитница награде Фонда Секуле Зечевића.

Исидора је студенткиња пете године Медицинског факултета у Београду, са просјеком оцјена десет, а награду фонда који дјелује при Српској академији наука и уметности (САНУ) добила је као најбољи студент из Херцеговине.

- Награда је и подсјетник да успут љубав и срећу несебично дијелим, успјехе прославим и на успјесима честитам, друге бодрим и помажем им да буду бољи, мотивишем и инспиришем свакога ко клоне - казала је Исидора за “Глас Српске”. Поручила је да је велика част бити једногласно изабрана међу 34 изврсна кандидата.

Хуманост и жеља да помаже другима Исидори је записана у генима. Одрастала је угледајући се на оца Владимира, који је љекар и који је своје слободно вријеме увијек несебично посвећивао пацијентима када затреба. Уз његову и подршку и љубав мајке Светлане, која је по струци медицинска сестра, ова млада Фочанка није имала дилему чиме жели да се бави у животу. Након завршене средње медицинске школе логичан избор био је Медицински факултет.

- Многи не знају да, када сам уписала факултет, нисам прошла на буџет, уписала сам се на самофинансирање. Био је то можда први пораз, али сам брзо схватила да почиње нова трка у којој сви имамо једнаке шансе. Нисам поклекнула већ сам наставила да учим и трудим се. На прве испите сам излазила без превеликих очекивања. Низале су се десетке и тада сам схватила да могу. Послије прве године студија прешла сам на буџет - присјетила се Исидора. Иако је анатомија свима прва асоцијација на медицину, јер важи за један од најтежих предмета, Исидора је лекције из тог предмета савладала без имало муке. Иако никада није пала на испиту, као један од најтежих памти фармакологију са треће године.

- У току одговарања одустала сам јер сам видјела да то не иде баш како треба. Изашла сам поново у идућем року и добила десетку - рекла је Исидора. Уз родитеље, браћа Марко и Матија, који такође студира медицину и постиже завидне резултате, велики су јој ослонац, а за огромно разумијевање, љубав и подршку захвална је и свом момку Ђорђу.

Иако овако завидни резултати траже много рада и одрицања, ова дјевојка, која је понос Фоче и цијеле Републике, има времена и за дружење и хобије који је испуњавају. Воли да проводи вријеме у теретани, да плива и вози ролере. За свестрану Фочанку и храна је велика љубав. Са мамином кухињом, наглашава Исидора, ниједна не може да се упореди.

- Београд пружа велике могућности. Овдје можете пробати јела из многих свјетских кухиња, а посебно уживам у специјалитетима италијанске кухиње, мада волим и кинеску, која је помало необична за људе са ових простора - испричала је Исидора. Српску престоницу, додаје, воли као своју Фочу, којој се радо враћа кад год има времена.

Фотографија

Исидори Арсеновић велика љубав је фотографија.

- Већ дуже вријеме имам професионални фотоапарат, уживам да фотографишем и да уређујем фотографије. Између осталог, волим да фотографишем и гурманске делиције - рекла је Исидора.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.