Интервју: Зоран Тепић, директор Фонда за професионалну рехабилитацију и запошљавање инвалида

Фонд за професионалну рехабилитацију и запошљавање инвалида РС планирао је да ове године запосли око 300 лица са инвалидитетом, а два мјесеца прије краја године запослено их је 294, за шта је издвојено 1.200.000 марака, каже у интервјуу за "Глас Српске" директор Фонда Зоран Тепић.

Додао је је планирани буџет Фонда био 1.500.000 марака, а ребалансом је повећан за 800.000 КМ и да ће буџет за 2009. годину повећати за око 20 одсто.

Нагласио је да Фонд намјерава да за готово 50 одсто повећа запошљавање инвалидних лица.

- Интерес је већи за самозапошљавање, јер још увијек постоје предрасуде код већих послодаваца да приме лице са инвалидитетом, тако да ћемо у период који је пред нама настојати да и те предрасуде разбијемо, да људи сазнају за добре стране ових наших активности - нагласио је Тепић.

* ГЛAС: Колико послодаваца је заинтересовано за запошљавање инвалида и потписивање уговора?

ТЕПИЋ: Закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању инвалида РС нуди повољности и послодавцима и инвалидима за запошљавање. Послодавцима да запосле инвалида, а инвалидима да покрену неки приватни бизнис. У протекле три године, а са овим посљедњим јавним позивом, запослили смо око 1.000 инвалида у РС. То није опет није нека велика цифра, ако имамо у виду да их у РС има око 90.000 у РС, а од тога чак 50.000 ратних војних инвалида. Прије два мјесеца расписан је јавни конкурс за прикупљање понуда за запошљавање инвалида и послије њега имамо запослена 94 инвалида.

Сада су сви послодавци у локалним заједницама, предузећа са већинским државним капиталом, министарства обавезни да на сваких 19 радника морају да запосле једног инвалида. Они који нису ту обавезу испунили, а има их подоста, морају уплаћивати у Фонд за професионалну рехабилитацију 0,2 одсто од бруто плате свих запослених. То иде на рачун Фонда и из тих средстава се врши дисперзија средстава за запошљавање инвалида. За приватне послодавце не постоји обавеза запошљавања инвалида, али су они обавезни уплаћивати 0,1 одсто на бруто плате свих запослених или уколико ако се желе те обавезе ослободити, могу запослити инвалида и то под истим условима као и државна предузећа.

* ГЛAС: Које су најчешће информације које од Вас траже послодавци?

ТЕПИЋ: Углавном питају шта осим поврата доприноса послодавцу још нуди Фонд. Фонд учествује у суфинансирању куповине машине на којој ће радити инвалид. Дакле, послодавац има право поврата доприноса у висини од 42 одсто докле год инвалид ради, а има и пореске и царинске олакшице које још нису коришћене.

* ГЛAС: Које врсте предузећа оснивају лица са инвалидитетом и колико их је основано у овој години?

ТЕПИЋ: Они настоје да са мало средстава започну неки бизнис, тако да су то углавном киосци, аутопраонице или аутомеханичарске радње. Свјесни смо тога да са 4.000 марака нико не може да покрене неку фабрику или већи погон, али је чињеница да са тим новцем могу отворити неки пластеник или цвјећарску радњу и остварити приход за преживљавање њихових породица. Имамо предузећа у Приједору, Броду, Дервенти, Лакташима  која имају  преко 50 одсто запослених инвалида.

Перспектива

* ГЛAС: Каква је перспектива предузећа која оснивају инвалидна лица? Да ли међу њима има и оних која извозе ван БиХ?

ТЕПИЋ: Постоје веома високе повољности према Закону, када су у питању увоз и извоз,         а олакшице се односе и на опрему на којој ће радити инвалид. Овдје има једна "мала кочница", јер је наш закон ентитетски, који у овом дијелу задире у Закон о јавним набавкама и Закон о додатном опорезивању који је на нивоу БиХ. Ми имамо повољности по овом члану, али не постоји кровни Закон на нивоу БиХ, тако да тај члан још није примјенљив у пракси.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.