Гујон: Нико се неће бавити српским језиком, ако ми то не урадимо

БЕОГРАД- Директор Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Арно Гујон изјавио је данас да ће акценат Управе, када је ријеч о дијаспори, бити на учењу српског језика, наводећи да се нико српским језиком неће бавити "уколико ми то сами не урадимо".

- Читам да је француски језик у опасности због свеприсутног енглеског језика. Око 512 милиона људи га говори, а ипак се прича да је угрожен, а ми са 15 или 20 милиона оних који говоре српски, морамо да будемо свесни тога да ако се ми не бавимо српским језиком, нико уместо нас неће - рекао је Гујон на сједници Одбора за дијаспору Скупштине Србије.

Гујон је казао да је покренута и кампања за очување српског језика.

- Обично се до сада дан матерњег језика обележавао за припаднике националних мањина, и то треба да негујемо и даље, међутим српски језик итекако заслужује да се њиме бавимо - истакао је Гујон.

Он је на скупштинском Одбору за дијаспору навео да има 1,6 милиона Срба у региону и “исто толико разлога да регион каже ''хвала'' - за толеранцију, рад, на дорпиносу културном и економском”.

- Нажалост, сведоци смо да бити Србин у региону није увек једноставно и да не уживамо увек поштовање које заслужујемо. Често уместо речи хвала добијемо и речи мржње, уместо поштовања – омаловажавање - примјетио је Гујон.

Истакао је да због тога и постоји Управа за сарадњу са дијапсором и Србима у региону, као и скупштински Одбор за дијаспору, односно да су ту због побољшања положаја Срба.

- Црна Гора, БиХ, Хрватска, Албанија, Румунија, Мађарска, Словенија. Оно што је тим земљама заједничко је српски народ који је доприносио развоју, изградњи тамошњих друштава и земаља...У свим тим земљама бити Србин треба да буде понос, а не повод за дискриминацију и за стид - поручио је Гујон.

Каже да Управа, као и представници одбора треба да питају при сваком сусрету представнике држава региона, примера ради, зашто Срби немају статус националне мањине за разлику од њихових сународника који то имају у Србији, иако су мање бројни или зашто је ћирилица потиснута?

Гујон је казао да на годишњем нивоу Управа располаже са 50 милиона динара за удружења Срба из региона и 50 милиона динара за удружења Срба из дијаспоре.

Финансира се око 250 таквих пројеката, рекао је Гујон и додао да се ради на томе да се конкурс дигитализује и да се то више не ради “ручно”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.