Горње Подриње: Сјекира скреће муње и громове

Вишеград - За православни празник Светог Илију и овог хришћанског пророка, који се слави 2. августа, у народу је везан низ обичаја, а посебно су неки изражени у општинама горњег Подриња.

Да је "од Светог Илије сунце све милије" знају и дјеца у основној школи јер је овај светац, који се на ватреним кочијама воза облацима и шаље муње и громове, прекретница између јулских врућина и доласка јесењег захлађења.

- Загрмјело је на Илиндан, страдаше љешници - кажу у селима вишеградске општине, јер се вјерује да ће они на гранама поцрњети и неће успјети да сазру.

Илиндан ријетко кад прође без временских непогода, муња и громова, па и праве провале облака. Пензионер Томислав Нешковић из Вишеграда прича како су некад у српским селима око Горажда, кад загрми на Светог Илију, домаћини побадали сјекиру у земљу и то са ушицом окренутом ка сјеверу.

- Након тога домаћица је из куће износила синију, кашике и икону, а домаћин је из свег гласа призивао светог Илију ријечима "Одбиј горе, не дај у поље" - присјећа се Нешковић.

Обичај је био у народу, да би се спријечила појава града и олује над селом, да неко од укућана изађе на праг или у двориште и позива неког утопљеника по имену вичући "Заштити нас и не дај киши у поље".

"Гром не удара у лијеску", позната је изрека која кола народом јер се вјерује да ово крстасто дрво, чије се гранчице ломе на Спасовдан и њима ките куће, штале, торови, пчелињаци и имања, муње заобилазе. Не памти се да је икада гром "гађао" стабло Мечије лијеске на Борикама код Рогатице које је, како кажу стручњаци, старо више од четири вијека.

У селу Црнчићи код Вишеграда у кући Милије Баранца, а касније Радисава, било је правило да се на Илиндан из трнки плетара изврца први мед и обавезно да болеснику "јер то доноси берићет у пчелињаку".

Момци и дјевојке

Некада је био обичај да се код цркве брвнаре, посвећене Светом Илији у Мокрој Гори, на Илиндан, кад се напију љековите Беле воде момци и дјевојке "вере" тако што будући младожења, будућој супрузи поклања ручни сат или "паре", новац.

Једино у шта се вјеровало било је да се тај чин не обавља док сијевају муње.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.