Дјевојка која је спашавала Добој: Ишла сам својим срцем

Фоча - Јелена Симовић, 18-годишња дјевојка из Фоче која је својим херојским чином за вријеме великих поплава у БиХ одушевила земљу, члан је Горске службе спашавања, државни првак БиХ у пењању, те матурант Медицинске школе.

У јеку највећих поплава које су задесиле БиХ, Јелена се налазила у школској клупи, кад је добила позив из Горске службе спашавања која је све вријеме била у приправности.

''Јецо, морамо у Добој, тамо је хаос", казао ми је Ненад из Горске службе.

"Буквално су ме извукли из клупе на задњи дан школе, спремила сам се и кренули смо'', прича Јелена у разговору за Радиосарајево.ба.

Дио екипе који је из Фоче кренуо пут Добоја остао је да помаже унесрећенима у Маглају, док је остале хеликоптер оружаних снага пребацио у Добој.

''Поглед из хеликоптера је био шок за нас, али то није било ништа колики је тек шок услиједио кад смо стигли. То је била катастрофа, нема ријечи којом бих то описала'', присјећа се Јелена, те додаје како су се за пола сата пресвукли, сјели у чамце и кренули у акцију спашавања.

''Кад су нас видјели с пуном опремом, људи су рекли – ако нас ови не спасе, неће нико'', наводи Јелена, додавши како је осјећала огромну одговорност и дужност да помогне унесрећенима.

Није било времена за страх  

На упит о томе како је успијевала да сачува снагу и задржи прибраност, истиче како јој је много помогла екипа с којом ради, будући да су сви одличан тим и дишу као једно.

"Кад поред себе имате људе који су мирни, сталожени, који вас бодре, дају вам храброст и улијевају повјерење и сигурност, онда и ви добијете контролу ума", прича Јелена.

''Није било времена за страх. Човјек у таквој ситуацији није у стању ни да мисли о себи, а камоли на страх'', појашњава Јелена.

Сцена које ће се сјећати читавог живота јесте она из једне зграде у Добоју у коју је ушла како би људима подијелила лијекове.

''Газим кроз воду до паса, а испред мене излази дјевојчица у црвеној хаљиници, којој дајем Плазму, будући да је то и двије литре млијека било све што смо понијели с нама. Раширила је руке, загрлила ме свом снагом и пољубила... Нисам смјела плакати у том тренутку, морала сам бити јака...'', присјећа се Јелена.

А какви су будући планови ове невјероватне дјевојке? Јелена је одлична ученица с просјеком 5,0, те каже како ни њени професори не могу вјеровати како од силних обавеза стигне учити.

''Добра организација је најважнија. Имам жељу да упишем медицину, а ако не то, онда нешто у вези полиције или војске'', каже ова дјевојка, те додаје:

''Мени не треба нико да ме велича, нити да о мени пише... Ја не добивам никакве паре за ово, не треба ми никакво призање. Једноставно сам ишла својом душом, својим срцем...'', казала је она.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.