Дирљива прослава 60 година матуре Учитељске школе

Бањалука - На прослави 60 година матуре Учитељске школе, одржаној данас у учионици Природно-математичког факултета, 11 од укупно 32 ђака четвртог Д, присјетило се уз сузе и смијех давно прошлог ђачког доба.

Сада већ у деветој деценији живота, бивши ђаци и учитељи окупили су се у бившем  простору Учитељске школе и дрхтавим гласовима препричавали догодовштине из неких сретнијих и безбрижнијих времена.

Озарених лица што су опет заједно, те што још јуре у возу званом живот, нису заборавили ни оне који су га напустили, па су у њихову част дружење почели минутом ћутања.

"Имали смо циљ зацртан пред собом, бити просвјетари, лучоноше, отварати видике младим као што су некада и нама наши професори. Били смо млади и лијепи, за бригу смо знали само када се добије нека лоша оцјена", сјетно прича Славко Гузијан.

Додаје да су радећи са дјецом остали млади духом, али да их и њихови састанци подмлађују. Сваког 19. јуна састају се уз кафу испричају и понеки виц. Каже да су с годинама научили да живот и срећу чине мале ствари и тренуци као што је овај сусрет.

Вука Кесић-Камбуров, осамдесетогодишња учитељица у пензији, каже како тих година када је она била ђак није било лако похађати школу, а богами ни бити учитељ.

"Услови су били веома тешки, неке је рат омео па су дубоко у трећој деценији сјели у школске клупе, а други су, пак, послије јасеновачке голготе смогли снаге да се боре за своју будућност", прича она.

Додаје да  су ђаци већином били сељачка дјеца, која су живјела у интернату и борила се.

Опростили су се стиховима Владислава Петковића Диса: "Прошли су априли и ми више нисмо и нећемо бити оно што смо били."

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.