Да ли ће Крајина ускоро добити своју човјечју рибицу (ВИДЕО)

БАЊАЛУКА - Према досадашњим истраживањима, све више индиција упућује на то да популација човјечје рибице која настањује подземне воде Уне, Сане и подручја Грмеча заправо представља нову врсту, која би, уколико научна истраживања то потврде, могла понијети име управо по овом крају.

То је за Мондо рекао биолог Душан Јелић, један од учесника овогодишње Седмице науке на Уни, током које више од 70 научника из различитих европских земаља истражује биодиверзитет слива Уне.

Екипа Монда имала је прилику да присуствује Јелићевом зарону на локалитету Црна рука, крашком извору и једној од најдубљих тачака на Уни. Током истраживања, научници су дошли до неколико значајних открића.

- На Црном језеру успјели смо да потврдимо присуство једне врсте рачића. Ријеч је о највећем рачићу који живи у пећинским системима Динарида, из рода "Sphaeromides". До сада није било довољно примјерака за научни опис врсте, а током Седмице науке пронашли смо неколико јединки на основу којих ће она највјероватније бити описана - рекао је Јелић.

Посебно важним сматра проналазак више локалитета са стабилним популацијама човјечје рибице, једне од најзначајнијих подземних врста у Европи.

- Подручје Уне, Сане и ширег простора око Грмеча представља једну од најврједнијих популација ове врсте у цијелом њеном ареалу распрострањености - истакао је он.

На питање зашто је Уну важно заштитити, Јелић даје једноставан одговор.

- Зато што је јединствена.

Како појашњава, ријеч је о простору изузетне биолошке разноврсности који је значајан далеко изван граница Босне и Херцеговине.

- Некоме ко овдје живи можда се не чини толико посебном, али посматрано у ширем контексту, Уна је јединствена и на европском и на свјетском нивоу. Овдје се развила специфична биодиверзитетска заједница у континенталном подручју која истовремено има бројне карактеристике медитеранске фауне. То указује да је некада постојао природни коридор којим су поједине врсте доспјеле у ова подручја - рекао је Јелић.

Осим подземног свијета, изузетно је значајна и популација младице у Уни и Сани.

- Према досадашњим истраживањима и извјештајима о стању младице у Европи, овдје се налази једна од највећих и најврједнијих популација ове врсте. Зато је неопходно спријечити било какву девастацију станишта и усмјерити напоре на њену заштиту - упозорава биолог.

Као највеће пријетње издваја људски фактор. Током истраживања наилазили су на различите врсте отпада, па чак и на остатке минско-експлозивних средстава.

- Људски притисак на овај простор је велики и потребно га је смањивати како би се очувала природна станишта. Посебно су важни седрени слапови и баријере, пећински системи повезани с ријеком и изузетно чиста вода која из подземља излази готово нетакнута. На нама је да такав систем сачувамо - каже Јелић.

Истражујући подземне токове, научници су забиљежили и низ необичних појава. Једна од њих управо је на локалитету Црна рука.

- Снага воде која избија из подземља је огромна. Улаз у пећину је потпуно испран и свијетао, готово као да је избијељен. Међутим, чим се уђе дубље, стијене постају потпуно црне због бактеријског слоја који их прекрива. Управо због тога овај локалитет носи назив Црна рука - објашњава он.

Посебно га је импресионирала и бројност пећинских шкољки у пећинама код Лушци Паланке.

- Њих је било толико да се практично ходало преко слојева шкољки. То показује колико је подземни систем велик и колико воде складишти. Управо из таквих система напајају се извори попут Крушнице, Клокота и Црног врела - рекао је.

Ипак, када говори о свом најзанимљивијем открићу, Јелић се поново враћа човјечјој рибици.

- Све указује да популација човјечје рибице која живи на овом подручју није врста Протеус ангуинус какву данас познајемо. Врло је могуће да је ријеч о новој врсти везаној искључиво за подручје Крајине. Уколико се то потврди, добиће и своје научно име. Вјероватно 'Протеус Крајина' или тако нешто - рекао је Јелић.

Управо би то могло бити једно од најзначајнијих открића овогодишње Седмице науке на Уни - да подземни свијет Крајине крије врсту која до сада није била позната науци.

Седмицу науке на Уни организује међународна организација "Riverwatch" у оквиру кампање Сачувајмо плаво срце Европе у сарадњи са локалним партнерима Центар за животну средину и Акт - Фондација Атеље за друштвене промјене.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.