Бранко Василић, парох у Канбери, за "Глас": Срби ни на плус 40 не одустају од божићних обичаја

Прослава Божића у Аустралији у суштини је иста као и у матици, са доста духовног расположења, како и доликује празнику над празницима, рођењу Господа Исуса Христа. Поштују се народни обичаји и традиција које су Срби донијели у ову земљу и чувају као нешто заиста свето. Припрема се бадњак, чесница, слама, свечана трпеза, па чак и кувана ракија. Иако Срби из Аустралије Божић прослављају усред љета, када температуре достижу и до 40 степени, од обичаја се не одустаје.

- То је можда једина и највећа разлика, што је у то време прославе Божића,  код нас лето, тако да ложимо ватру и налажемо зелени бадњак, јер је храстово дрво у то доба године зелено. Искористио бих ову прилику да свим православцима широм Србије и Републике Српске пожелим Богом благословене предстојеће божићне празнике и поздравим их радосним поздравом "Mир Божији, Христос се роди" - каже парох Храма Светога Саве у аустралијском граду Канбери протојереј Бранко Василић, захваљујући на позиву да се на овај начин благословом митрополита Силуана обрати читаоцима "Гласа Српске".

У наставку овог разговора он открива колико Срба живи у овој удаљеној земљи, како они данас живе, те колика је улога Српске православне цркве у њиховом окупљању и очувању традиције и вјере.

ГЛАС: Велики број Срба живи и ради у Аустралији. Да ли можда имате неке податке о њиховом броју, колико их тренутно укупно има, али и у Вашој парохији у Канбери? 

ВАСИЛИЋ: Што се тиче броја Срба који бораве на Петом континенту, тешко је дати неку прецизну чињенично поткрепљену информацију с обзиром на то да их је на једном од претходних пописа било пријављено око 200.000, а на неком наредном око 90.000. Није реално да је толико мање, вероватно нису сви излазили на попис. Незванични подаци говоре о броју од 150.000. Наши људи су насељени по свим већим градовима Аустралије, тако и овде у Канбери, главном граду Аустралије. У нашој парохији Светога Саве  има око 5.000 Срба.

ГЛАС: Ове године Божић ћe бити прослављен у, глобално гледајући, неким смутним и тешким временима. Која би била Ваша нека генерална порука, а у свјетлу овог највећег хришћанског празника? 

ВАСИЛИЋ: Као што сте рекли, ове године Божић дочекујемо у турбулентном времену, где се воде ратови на све стране. Надамо се да ће се ускоро све смирити и да ћемо светлост Христовог рођења дочекати у стабилнијој ситуацији.

ГЛАС: Колико је у овим временима битно очувати вјеру, традицију и културу? 

ВАСИЛИЋ: Очувати веру, традицију и културу у овим временима, и језик поготово, за нас који смо далеко од матице је од изузетног значаја. Ми Срби смо захваљујући нашој вери и крсној слави и у много тежим временима успевали сачувати наш идентитет, тако да не сумњам да ћемо и убудуће успевати.

ГЛАС: Посљедњих неколико година имамо и један негативни тренд наметања неких других вриједности. Како гледате на то што се породица као стуб друштва покушава обесмислити? 

ВАСИЛИЋ: Породица је несумњиво основ свега, без јаке и стабилне у којој обилује истовремено љубав и поштовање - нема светле будућности и стабилног друштва. У овим временима, када се покушавају наметнути разноразне идеологије свугде у свету, потребно је још више ојачавати породицу. Сваки појединац треба да крене од себе и од своје домаће цркве - како ми још називамо породицу. Уз појачане молитве и уз Божију помоћ треба се уздизати и узрастати у духовном животу, што је, по мом скромном мишљењу, од круцијалног значаја у очувању здраве породице.

ГЛАС: Какав однос млади имају према цркви, поготово они који су, рецимо, рођени ту у Аустралији? 

ВАСИЛИЋ: Млади су везани за нашу цркву. С обзиром на то да сам службовао и у Србији, могу  рећи да су млади и генерално парохијани више везани за цркву овде, која је стожер окупљања и главна веза са матицом. При нашој парохији имамо часове веронауке, фолклора, допунску школу српског језика која делује по програму Министарства просвете Републике Србије и, Богу хвала, доста деце и омладине похађа те активности, тако да их на тај начин чувамо од асимилације и других разних негативних  фактора.

ГЛАС: Шта је са старијом генерацијом, да ли има носталгије? Шта им највише недостаје?

ВАСИЛИЋ: Код нас у парохији имамо већ четврту генерацију. Ради се о људима који су се доселили шездесетих година прошлог века. Носталгије свакако има, али може се рећи да наши људи данас чешће одлазе у домовину на одморе, тако да на неки начин компензују ту носталгију. Данас је, такође, много лакше комуницирати са родбином и пријатељима путем разних друштвених мрежа, апликација и видео-позива који су доступни.

ГЛАС: Оно што ме је некако увијек фасцинирало јесте да, гдје год наши људи оду, они се снађу. Како то објашњавате?

ВАСИЛИЋ: Наши људи су заиста сналажљиви. Имамо тај благослов да смо талентовани за многе послове. Прве генерације су заиста имале потешкоће. Без знања енглеског језика радили су најтеже послове, али и у таквим околностима су се у највећем броју снашли, док у данашњим генерацијама имамо заиста велики број наших људи који су школовани у овом систему и заузимају врло одговорне државне функције. 

Аустралија земља свих

ГЛАС: Да ли је тачно да су Срби и Аустралијанци доста сличан народ? 

ВАСИЛИЋ: Аустралија је насељена можда свим нацијама које постоје на кугли земаљској. Сви су Аустралијанци, али велики део води порекло са неког другог краја света, тако да је у том контексту тешко причати о неким сличностима. 

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.