Божидар Дамјановић на путу покајања и молитве помогао Огњену Дрљачи

БАЊАЛУКА - Жеља за покајањем и воља да помогне некоме у невољи навели су Божидара Дамјановића из Челинца да крене на хуманитарно ходочашће до манастира Острог и своје кораке посвети десетогодишњем Огњену Дрљачи из Бањалуке, који већ пет година болује од епилепсије.

Пут од села Бранешци, недалеко од Бањалуке, до Острога дуг је 420 километара, које је Божидар прешао за 12 дана. Првобитно је намјеравао да ходочашће буде само духовног карактера, али је касније одлучио да у оквиру пута помогне Огњеновој породици.

Како је испричао за "Глас Српске" прво се одлучио искључиво на ходочашће, а идеја да то буде хуманог карактера дошла је послије.

- Одлучио сам се за овај подвиг јер сам много гријешио и Господ ме је спасио из невоља из којих се сам не бих извукао за два живота. Пошто сам по природи екстреман човјек, тако и ово није могло да прође другачије, стога сам се опредијелио да идем пјешке. Онда сам схватио да када већ идем, могу на тај начин некоме и да помогнем - појаснио је Дамјановић.

Иако није познавао Огњена и његову породицу, пронашао је на интернету причу о њиховој борби и ступио у контакт са њима.

- Контактирао сам са њима и све смо се договарали телефоном, а упознали смо се тек на дан мог поласка, јер сам тада дошао из Њемачке, гдје тренутно живим и радим - казао је Дамјановић.

 

Појаснио је да за Огњеново лијечење не постоји фиксан износ, јер њихова борба траје годинама и нажалост трајаће још.

- Ми смо покушали да им обезбиједимо одлазак у Француску, у Лион, који ће коштати око 5.000 евра. Породица плаћа још многа лијечења паралелно. Према њиховим ријечима пет, шест пута годишње иду у Београд на неколико дана и сваки одлазак је од 2.000 до 3.000 КМ - навео је Дамјановић и додао да су трошкови огромни.

Како је истакао, за сада је сакупљено око шест хиљада марака, а само он је у току ходочашћа прикупио око 850 КМ.

- Још нисмо отворили неке кутије за добровољни прилог које су у кафићима, а када се то све сабере, надамо се износу од око 10.000 КМ - рекао је Дамјановић.

 

Додао је да је у контакту са Огњеновом породицом и нада се да ће тако и остати.

- Породица је јако срећна и захвална, јер им је неко помогао у њиховој тешкој и дугогодишњој борби, не само ја, него сви људи који су учествовали у овој акцији, јер ја сам не бих могао ништа да направим - поручио је Дамјановић.

Ходочашће је, тврди, протекло неописиво лијепо, али и болно.

- Осјећај је јако лијеп, јер знате да идете ка Господу и да сте сваки дан све ближе његовом загрљају, а већи дио дана сам проводио у молитви. То је пут на којем не гледате скупе аутомобиле који пролазе, не маштате о путовањима, сатовима, то је пут на којем 12 сати дневно гледате природу, ријеке, животиње и дивите се правој љепоти на коју смо заборавили у овом ужурбаном свијету - закључио је Дамјановић.

Како је навео, пролазећи кроз разна мјеста пјешачио је на 35-40 степени и пио у просјеку десет литара воде дневно.

- Највише сам у једном дану прешао 56 километара са девет килограма опреме на леђима. Иако годинама рекреативно тренирам и у релативно доброј сам форми, овакве болове никада нисам доживио. Кости су ме бољеле и у сваком тренутку сам имао по пар отворених рана на ногама, једне су зарастале, а друге су се отварале - истакао је он и додао да сматра да за овакав пут не постоји одређена припрема те да је свачије искуство другачије.

 

Осјећај када је стигао до Острога, наводи, био је чудан.

- Био сам лоше воље, тужан и збуњен, јер се нисам осјећао пријатно ни када сам стигао, ни током ноћи, а ни ујутро и то ме јако разочарало, јер сам мислио да нешто нисам урадио како треба. Ипак, на путу до куће су ми се посложиле коцкице и схватио сам да је то вјероватно дио плана за мене и да тако мора да буде. Овакво ходочашће је велика жртва у којој човјек мора да прође голготу, како физичку тако и духовну - закључио је он.

Додао је да планира поново да иде на овакав пут, још дужи, јер сматра да је прави подвиг поновити исто иако знаш шта те чека.

- Свака част и онима који су једном отишли, али свако ко иде први пут не зна шта га чека, а када видите каква је то голгота, сматрам да је тек онда подвиг да кренете на овакав пут - истакао је Дамјановић.

УТИСЦИ

Како је казао Божидар Дамјановић, много лијепих ситуација је доживио током ходочашћа, којима се није надао, а непријатности није било.

- Када сам дошао у Зеницу, отишао сам до маркета, гдје су ме раднице питале зашто шепам. Објаснио сам им о чему се ради и биле су одушевљене. Знале су да сам православац, али су се без секунде размишљања организовале и сакупиле новац за Огњена. Такође, мој рођак који годинама живи у Сарајеву је са својим пријатељима сакупио озбиљан новац, а највише ме изненадило када сам видио списак на којем су многа имена људи исламске вјероисповијести. Био сам јако срећан, јер су доказали колики су људи и да се у ствари не мрзимо колико нам усађују у главу - поручио је Дамјановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.