БиХ и NATO: Реформе виза за улазак у NATO

Добој - NATO држи у својим рукама чврсте темеље безбједности и за улазак неке земље у ову алијансу нису довољне само жеље, већ морају да буду спроведене одговарајуће реформе.

Поручено је то на јучерашњој јавној трибини "Предности чланства у NATO-у", која је одржана у Добоју.

Бивши члан мисије БиХ при NATO-у Бране Јанковић нагласио је да NATO нуди својеврсни безбједносни кишобран и да је на том путу потребно спровести бројне реформе. Према његовим ријечима, пут ка NATO-у је сложен и захтјеван посао, односно није посао који се ради од данас до сутра.

- У NATO не можете да уђете само ако изразите жељу за тим, јер она није довољна. Кључно је да се уради оно што је потребно и да се спроведу одређене реформе - нагласио је Јанковић.

Према његовим ријечима, показало се да се прво ради реформа одбрамбеног система.

- На том путу у БиХ је доста урађено, када је ријеч о реформи одбрамбеног система, односно Оружаним снагама БиХ - истакао је Јанковић. Нагласио је да у БиХ постоје усвојена документа у којима су се надлежни у БиХ опредијелили за то да се приступи NATO-у. Међу њима је и одлука Предсједништва да БиХ треба да приступи NATO-у и шта треба да се ради на том путу и ко какве одлуке треба да испуни да би напредовала на том путу.

Јанковић је подсјетио да је безбједност кључни и основни предуслов за све остале активности у свијету, оцијенивши да је NATO омогућио Европи послије Другог свјетског рата да добије релативно чврст безбједносни кишобран и брзу економску активност између земаља.

Каже да се БиХ тренутно, када је ријеч о путу ка NATO-у, налази у предзадњем стадијуму и да је, када је ријеч о акционом плану за чланство, потребно да се ријеши питање расподјеле војне имовине.

- То још није ријешено, али и када би се то ријешило, то не би значило да би земља могла одмах сутрадан у NATO - рекао је Јанковић.

Директор Центра за међународне односе Милош Шолаја рекао је да је ова тема посљедњих година постала осјетљива. Нагласио је да аспирације за чланство БиХ постоје у многим одлукама, али их нема у цивилном друштву.

- Окупљање око NATO-а је у извјесном периоду постало питање колективне безбједности, а чињеница је да је БиХ раније ишла брже на том путу ка NATO-у него данас - рекао је Шолаја.

Подвукао је да из дана у дан постаје све јасније да једна војска из једне земље не може да гарантује безбједност, а да није у заједници са неким. Шолаја је подсјетио и на то да се у NATO-у одлучује консензусом.

Зашто NATO?

"Независне новине" и "Глас Српске" објављују серију текстова о улози NATO-а у изградњи безбједности и очувању мира на територији коју чине земље чланице, као и о томе шта БиХ добија приступањем NATO-у, које су предности чланства у овој организацији, те у којој фази је процес прикључивања БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.