Алергије - епидемија модерног доба

Бањалука - Једно од троје људи које сретнете на улици, скоро сигурно, бори се са алергијом. Почевши од алергије на полен, преко алергије на орахе или кикирики, до кућне прашине, длака мачака и паса... листа алергена је све дужа и дужа.

Процјењује се да око 30 до 40 одсто особа у свијету болује од једне или више алергијских болести, па алергијска обољења називају и епидемијом модерног доба.

Европска академија за алергију и клиничку имунологију (ЕААЦИ) изнијела је податак да више од 150 милиона Европљана пати од хроничних алергијских болести. Даља предвиђања говоре да ће до 2025. половина популације бити погођена неком врстом алергије. С друге стране Свјетска здравствена организација (ЊХО) саопштила је да око 300 милиона људи, широм свијета, пати од астме.

Како настају алергије:

- Алергије настају када имуни систем направи грешку и уобичајену ствар препозна као нападача. Тада имуни систем производи антитијела која упозоравају на тај алерген, па у сљедећем сусрету с њим иста та антитијела доводе до ослобађања низа хемикалија, попут хистамина, који узрокују алергијске реакције и симптоме. У сусрету са алергеном, реакција људског имуног система може изазвати упале на кожи, очима, дисајним путевима и слично - објашњава др Сузана Р. Савић.

Она наглашава да озбиљност алергијских реакција варира од особе до особе, те да се може кретати од мање иритације до тежих испољавања, а понекад, у најтежим случајевима, могу довести до анафилаксије и угрозити живот. Међутим, док се већина алергија не може излијечити, одређени третмани и лијекови могу помоћи у ублажавању њихових симптома.

- Постоји више врста алергијских реакција, а у зависности шта их узрокује, најчешће се испољавају као алергијски ринитис праћен кихањем и цурењем из носа, те сврабом носа и очију. Могу се испољити и на кожи у виду копривњаче - каже др Савић.

Лијечење:

Истраживања у свијету показују да су "савремен живот, стрес, измијењен имунитет, храна богата конзервансима и адитивима, изложеност различитим хемијским супстанцама и загађењу животне средине могући узроци пораста алергијских обољења".

Алергије се јављају током цијеле године, али су чешће у прољетним и љетним мјесецима. Сунчеви зраци, полен биљака и убоди инсеката, прашина, различите хемикалије могу да изазову алергије.

- Препоручује се избјегавање алергена када је то могуће, а у борби против алергија доступни су и лијекови који ублажавају симптоме који их прате. Прессинг, по саставу лоратадин, спречава дјеловање хистамина, супстанце коју тијело ослобађа у склопу алергијског одговора. На тај начин брзо ублажава симптоме алергија: кихање, цурење из носа, свраб носа и очију, или осип на кожи - појашњава др Савић.

Она наглашава важност лијека који се користи у третману алергија.

- Изузетно је битно да се лијек примјењује правилно, и зато је неопходно да се прије прве употребе, пацијент, увијек посавјетује са љекаром или фармацеутом, и да детаљно прочита упутство - истиче др Савић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.