Босанско Грахово позитиван примјер изучавања нашег језика: Српски више од предмета

За српски језик, књижевност и ћирилично писмо су затворена многа врата у Федерацији. Иако конститутиван народ на папиру, изучавање националне групе за малобројни српски народ на некадашњим вјековним огњиштима је сведено на средине гдје су Срби у већини. Једна таква је и Босанско Грахово.

Смјештено у подножју планине Шатор, средини чију историју и културно насљеђе обиљежава дугогодишње присуство српског становништва, учење српског језика и писање ћирилицом представља много више од савладавања граматике, правописа и књижевности.

Оно је, како истичу саговорници "Гласа", важан дио слагалице која им за циљ очување матерњег језика, традиције и свијести о властитим коријенима, а једна од првих коцкица из тог мозаика је образовање.

Слова и дјела

Кроз наставу српског језика ученици имају прилику да упознају дјела великана српске књижевности, развијају љубав према писаној ријечи, обогаћују рјечник и усавршавају способност изражавања.

Посебна пажња у школама посвећује се његовању ћирилице, правилном говору и писању, као и упознавању са историјом и културним вриједностима српског народа, а наставници српског језика имају значајну улогу у овом процесу. Осим преношења знања, њихов задатак је да код младих развијају љубав према језику, књижевности и читању те да их подстичу да чувају и поштују језичко насљеђе својих предака.

Српски језик у Босанском Грахову није само наставни предмет, већ управо и спона између прошлости, садашњости и будућности. Његовим изучавањем чувају се ријечи, обичаји, књижевно насљеђе и културне вриједности које су генерацијама обликовале живот овог краја.

Његовање ћирилице и свакодневна употреба у образовању, али и ван школе, даје важан вјетар у леђа чувању језичког насљеђа међу младима. У Босанском Грахову, једној од општина са српском већином у Ливањском, односно Кантону десет, у школи која и носи назив средине у којој је основана, ученици српске националности имају могућност изучавања српског језика и националне групе предмета. Настава се одвија по наставном плану и програму који укључује српски језик и националну групу предмета, дијелом ослоњен на програме из Републике Српске, уз повремену донацију уџбеника од стране институција из Српске.

Први или други језик

Директорица Основне школе "Грахово" у Босанском Грахову Обренка Новак за "Глас" истиче да се у посљедњих 15 и више година изучава српски језик у том граду као национална група предмета.

- Пратимо наставни план и програм из Републике Српске, односно радимо по уџбеницима из Републике Српске. Једна од отежавајућих околности је тај први разред. У Српској је ћирилица прво писмо. И код нас је тако било на почетку, али се појавио проблем јер су сви остали уџбеници за дјецу на латиници. Тако да учимо српски језик, али нам је прво писмо латиница, а ћирилицу редовно изучавамо по наставном плану и програму предвиђеном за друго писмо у Републици Српској, односно од другог полугодишта трећег разреда. С тим да и то прилагодимо и учимо од почетка тог разреда - истакла је Новак за "Глас".

Вољела би, додаје, да има мало више слуха за буквар, истичући да су ове године за све предмете из такозване националне групе добили уџбенике из Републике Српске од ресорног министарства.

Часове српског језика ученицима од шестог до деветог разреда у ОШ води Ана Кришто са адресом у Ливну, а дипломом са факултета у Новом Саду.

Искуства у настави "вуче" и из Србије, а у Грахову је ангажована три године.

- Користимо уџбенике које користи и Република Српска и слиједимо њихов програм за националну групу предмета. Исто важи и за лектирни садржај. С друге стране наша библиотека је одлично снабдјевена када је ријеч о том питању, тако да немамо проблема са праћењем градива - рекла је Кришто.

Основна школа у Грахову је мања школа са уписаних 55 ученика, а Кришто истиче да је од круцијалне важности, посебно у рубним подручјима са Републиком Српском, да се језик његује, опстане, као и употреба ћириличног писма, јер је то одредба идентитета. На питање које је писмо лакше ученицима, Кришто не крије да им је раније била лакша латиница.

- Надам се да им је то, овим радом, промијењено и да они сада, што ми је посебно драго, и друге предмете почињу да пишу ћирилицом. Мислим да је то веома важно - закључила је Кришто у изјави за "Глас".

Сурова реалност

На територији данашње Федерације, почетком деведесетих година прошлог вијека, а прије ратног сукоба, живио је велики број Срба. Опште је познато да их је, на примјер, у Сарајеву било око 150.000, у Мостару више од 20.000, а данас их, не само у тим, него и у многим другим срединама готово да и нема.

Један од најбољих, али истовремено и најсуровијих доказа за то, подијељен је са јавности прије неколико година управо у Босанском Грахову.

Ријеч је о томе да су само три првачића уписана у Основну школу "Грахово", два дјечака и једна дјевојчица, што је за једно мање него годину раније, а Босанско Грахово је некад, у пријератним годинама, имало и више од 1.000 ученика и неколико подручних школа, од којих данас ниједна не ради.

Љетне школе српског језика с циљем очувања језика, традиције и културе код дјеце и младих у крају организовало је повремено Удружење Граховљана и пријатеља Босанског Грахова.

Попис и права

Срби данас чине заправо изразиту мањину у ФБиХ која се бори за свој, Уставом загарантован, статус, као и за право на језик те образовање на матерњем језику.

Посљедњи попис становништва у БиХ, из 2013. године, показао је да у ФБиХ има тек нешто више од 56.000 Срба, што је око 2,55 одсто становништва тог ентитета. Дакле, чак и испод, како се каже, статистичке грешке, а ако би нови попис био данас, према упозорењима из организација која се баве заштитом права Срба, потврдиле би се спекулације и процјене да их је и мање од 40.000.

Српска заједница у ФБиХ је концентрисана, већински или у значајном броју, у такозваним повратничким општинама. То су, уз Босанско Грахово, Дрвар, Гламоч и Босански Петровац, али упркос томе у кантонима којима припадају имају проблема, међу којима су и на пољу образовања.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.