Расте ризик од поплава: Ријеке у БиХ биљеже пораст водостаја

САРАЈЕВО - Водостаји појединих ријека у Босни и Херцеговини биљеже значајан пораст, а најизраженије промјене забиљежене су на Неретви, посебно на подручју Мостара и Баћевића. Јутарња мјерења показују да је ниво ове ријеке за само 24 часа порастао за више од пола метра, док раст биљеже и Босна те неколико њених притока.

Према подацима Агенције за водно подручје Јадранског мора, Неретва је на мјерној станици у Мостару јутрос у 9 часова достигла 314 центиметара. То је чак 54 центиметра више у односу на мјерење претходног дана.

Посебно изражен пораст забиљежен је у јутарњим часовима. У периоду између 5 и 7 часова водостај је порастао са 265 на 313 центиметара, што указује на убрзано повећање нивоа ријеке у кратком временском периоду.

Убрзано повећање водостаја Неретве, али и раст нивоа Босне и њених притока, разлог су за појачан опрез, посебно у подручјима уз ријечне токове. Уколико се тренд раста настави, постоји могућност додатног погоршања хидролошких прилика и локалног излијевања воде на критичним дионицама.

Ипак, тренутни водостај још је испод нивоа забиљеженог 27. октобра, када је на мјерној станици у Мостару измјерено 436 центиметара.

Пораст водостаја забиљежен је и на другим мјерним станицама дуж тока Неретве. Код Баћевића је ниво ријеке у посљедња 24 часа повећан за 55 центиметара и достигао је 228 центиметара.

Код Житомислића забиљежен је нешто блажи раст од 12 центиметара, док је на појединим низводним мјерним станицама ситуација другачија.

Тако код Драчева и Габеле водостај биљежи благи пад, што показује да промјене нису једнако изражене дуж цијелог тока ријеке.

Расте и Босна, посебно њене притоке

Пораст нивоа воде биљежи се и у сливу ријеке Босне. Највећа промјена на главном току забиљежена је код Маглаја, гдје је водостај повећан за 17 центиметара и износи 54 центиметра.

Код Доњег Улишњака забиљежен је раст од 16 центиметара, док су на мјерним станицама код Љубнића, Завидовића и Косове измјерена повећања од по 12 центиметара. Код Добоја је водостај виши за осам центиметара.

Још израженије промјене биљеже поједине притоке Босне. Гостовић је код Стиповића порастао за 34 центиметра и достигао 128 центиметара, док је Криваја код Маоче забиљежила раст од 26 центиметара.

Раст водостаја забиљежен је и на Оскови, која је код Доње Вишће порасла за 24 центиметра, а код Живиница за 17 центиметара. За исти износ порастао је и водостај Жељезнице код Кијева.

Пораст и на Дрини, Сава биљежи пад

Промјене су забиљежене и у сливу ријеке Дрине. Код Братунца је водостај порастао за 19 центиметара и достигао 84 центиметра.

За разлику од ове мјерне станице, код Фоче и Горажда нису забиљежене значајније промјене. Дрињача је код Шековића порасла за 12 центиметара.

Док већина наведених ријека и притока биљежи раст, Сава је међу ријекама чији водостај опада.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.