Александра Нинковић за "Глас": Мајчина љубав коријен снаге великих Срба

Моја књига "По мајци се познају јунаци" није само запис о прошлости већ снажан пример љубави, пожртвованости и мудрости која долази "са неба".

Каже ово за "Глас Српске" позната српска публицисткиња и предсједница Образовно-истраживачког друштва "Михајло Пупин" Александра Нинковић  о својој новој књизи која је недавно изашла из штампе.

У овом дјелу Нинковићева доноси емотивне и инспиративне приче о мајкама великих српских личности попут Живојина Мишића, Николе Тесле, Михајла Пупина, светог Василија Острошког и многих других.

Кроз приче о њиховој љубави, пожртвованости и мудрости ауторка освјетљава кључну улогу ових жена у обликовању својих синова, који су постали светионици српске историје, науке, умјетности и духовности.

- Ове мајке, иако често необразоване, посветиле су своје животе деци и својим несебичним деловањем обликовале будуће хероје - каже Нинковићева.

ГЛАС: Шта Вас је инспирисало да напишете ову књигу?

НИНКОВИЋ: То је једна паралелна историја. Инспирисали су ме животи тих жена. Њихови синови су писали и причали о својим мајкама. Оне често нису имале знања, али су имале мудрости, а та мудрост иде са неба. Када сам видела да о својој мајци пише и Василије Острошки, то је био својеврстан аларм да се мора нешто учинити.

ГЛАС: Колико је времена и истраживања било потребно да прикупите податке за ову књигу?

НИНКОВИЋ: Требало ми је пар година да све пронађем и проверим. Није лако доћи до тих података, али када дођете до њих, креће прво одушевљење, а потом читање па провера. Најтеже је било наћи фотографије, наравно, јер их нема. Ипак, нашла сам податке на много места. Било је много читања и потраге, али мислим да резултати остављају без даха. 

ГЛАС: Да ли је нека од прича о мајкама оставила посебан утисак на Вас?

НИНКОВИЋ: Сасвим сигурно Његошева мајка. Тачније, њен говор над гробом сина. Она каже: "Не чупајте косу, браћо Његоши, и немојте плакати, нећу плакати ни ја. Нека плачу мајке кукавица и издајника. Ја сам мајка хероја!"

ГЛАС: Каква је била улога мајки у обликовању карактера и постигнућа славних Срба о којима пишете?

НИКНОВИЋ: Утицај и храброст њихових мајки су били огромни када погледате њихове синове. Оне су се одрицале свега за своју децу. С друге стране, њихови синови су их обожавали. Василије Острошки је тражио да буде сахрањен у ковчегу поред своје мајке. Тесла је писао да његова мајка није завршила школе, али да би, да јесте, свет упознао највећег изумитеља.

ГЛАС: Да ли су ове мајке имале заједничке особине које бисте издвојили као кључне за њихов утицај на њихову дјецу?

НИНКОВИЋ: Љубав, али и пожртвованост. Њима није било лако, али оне нису дале да се то што им није лако прелије на њихову децу. Њихова љубав била је већа од слабости које су их пратиле. Многе су много губиле, али без обзира на губитке биле су ту за своје синове.

ГЛАС: Коју поруку желите да пренесете овом књигом, прије свега мајкама?

НИНКОВИЋ: Волела бих да знају да је љубав важна, али и да је важна и пажња и спремност да се учини све за своју децу. Волела бих да у својој деци виде ликове из моје књиге. Међу  њима су свеци, ратници, научници, просветитељи, уметници... Не би то била завршена прича без њихових мајки.

ГЛАС: Да ли постоји нека прича која је остала ван књиге, а која Вас је посебно фасцинирала?

НИНКОВИЋ: Следећа моја књига ће бити прича о војводи Петру Бојовићу. Када он говори о својој мајци, ви стојите усправно. Како је он мислио и причао о својој мајци, не може ни са чим да се пореди.

ГЛАС: У својој претходној књизи "Наука на друму Марка Краљевића: Муње и змајеви" истраживали сте везу између епске поезије и највећих српских умова?

НИНКОВИЋ: Сви ти научници су причали о томе.  Пупин, Тесла и Миланковић обожавали су Марка Краљевића, писали су о њему.  Милутин Миланковић је као већ стар човек шетао Калемегданом са пријатељем. Пријатељ га је питао: "Милутине, да ли је време за нови Канон?" Милутин му одговори: "То време је одавно прошло, остало је време само за Марка Краљевића". Епска поезија је значајна не само у очувању колективне свести већ и у очувању историје српске науке. Не можете посматрати историју српске науке без епике. Нема шансе. Сви ти наши велики умови су волели српску народну поезију. Она их је пратила, они су је често цитирали. Скоро нико не зна да је песму "Марко Краљевић и Муса Кесеџија" на енглески први превео Никола Тесла. Знате како, они без епске традиције не могу да замисле научни рад. Ко њих гледа, видеће и народну традицију.

ГЛАС: Може ли и на који начин епска поезија данас инспирисати младе научнике?

НИНКОВИЋ: Ја се радујем и надам се да хоће. Наша епска традиција бруси и срце и душу. Како - не знам, али то чини. Срби из ње црпе узрок свог надахнућа.

ГЛАС: Шта тренутно радите?

НИНКОВИЋ: Пишем о женама у српској науци. Ту је пре свих Милева Марић. То ће бити и прича о мајци. Она је имала два сина. Један је био веома болестан, имао је најтежи облик шизофреније. Она му је била потпуно посвећена. Она је била веома генијална жена, али је сузбила ту своју генијалност да би била посвећена свом сину. Могу да откријем један детаљ. Њен брат, то нико не зна, био је декан медицинског факултета у Русији. Он је једном приликом писао оцу, као младић: "Био сам код сестре. Тата, плаче ми се. Умреће ми сестра. Она, тата, не спава". Писао је да Милева прва устаје, да Алберт Ајнштајн одлази на посао, врати се, оде на спавање, а Милева ради математику. До јутра се бавила највећом науком.

Највећи изазов

ГЛАС: Аутор сте бројних књига, која је била највећи изазов?

НИНКОВИЋ: "Звездобројци". У њој су комадићи прича које су Михајло Пупин, Никола Тесла и Милутин Миланковић записали о свом одрастању и како превазилазе све тешкоће. Пупин је рекао: "Порази су само кратка одморишта за будуће победе". А Тесла да ми Срби имамо највећег, а  највећи се звао Свети Сава.

Биографија

Александра Нинковић аутор је више књига о највећим српским умовима попут "Звездобројци 1", "Обједињене аутобиографије Михајла Пупина и Николе Тесле", "Споменици Јужних Словена", "Српска православна црква", "Звездобројци 2", "Човек испред науке", "Звонари слободе", "Дубровачки Срби - изгубљено наслеђе", "Хрватима с љубављу"...

Најважнија вишегодишња активност је рад на прикупљању архивског материјала који се односи на живот и дјело Михајла Пупина у читавом свијету. Захваљујући њој прикупљено је 30.000 докумената, од којих су многа први пут доступна јавности.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.