Алармантан број страдалих на путевима: Српска спрема оштрије мјере

БАЊАЛУКА - Република Српска улази у радикалнију битку за сигурније путеве новим петогодишњим планом тешким готово 100 милиона марака, који након прошлогодишњег црног биланса предвиђа строжу контролу брзине, дигитално увезивање институција и нулту толеранцију за страдање дјеце.

Нацрт програма безбједности саобраћаја на путевима Републике Српске за период од 2026. до 2030. године тренутно је у процесу јавних консултација и још није усвојен, а представља први оперативни оквир за спровођење Стратегије безбједности саобраћаја за период од 2026. до 2035. године. Документ је припремљен у вријеме погоршаних показатеља безбједности, јер су прошле године у Српској евидентиране 13.484 саобраћајне незгоде, у којима је погинуло 129 лица, док су 672 тешко повријеђена. 

Циљ програма је да до 2030. године број тешко повријеђених буде смањен на 453, а да на путевима Српске не буде погинуле дјеце. За реализацију програма планирано је готово 100 милиона КМ, а највећи дио новца биће усмјерен на безбједније путеве, санацију ризичних локација, безбједније проласке кроз насеља, савремене технологије и повећање безбједности на прелазима пута преко жељезничке пруге. Једна од новина је увођење MAIS три скале за прецизније праћење тежине повреда, као и дубинских анализа најтежих саобраћајних незгода. Намјера је да се утврди не само непосредни узрок, већ и шта је у систему могло бити другачије, од стања пута и возила до понашања учесника и организације саобраћаја, те да из тих анализа проистекну конкретне мјере.

Програм предвиђа и нормативне промјене, па је до краја 2028. године планирано уређивање области микромобилности и успостављање правила за обавезну употребу заштитних кацига за возаче двоточкаша. 

Посебна пажња биће посвећена дјеци, с обзиром на то да се дјечија сједишта и сигурносни појасеви на задњим сједиштима и даље недовољно користе. Међу новинама је и техничко јачање саобраћајне полиције, укључујући већи број "пресретача" и савремене опреме за контролу саобраћаја, док би европски алати за процјену и управљање безбједношћу путева требало да постану дио планирања и изградње инфраструктуре. Предвиђено је и дигитално увезивање података полиције, здравства и осигурања, како би на једном мјесту били доступни подаци о незгодама, возачима, возилима, повредама и санкцијама.

Руководилац Одсјека за возаче, путеве и возила у Агенцији за безбједност саобраћаја РС Горан Бошњак каже за "Глас" да се прошлогодишњи црни биланс не може објаснити једним узроком.

- Повећање броја саобраћајних незгода, а посебно броја погинулих, указује на погоршање стања у више сегмената, од понашања учесника, неприлагођене брзине и вожње под дејством алкохола, до стања путне инфраструктуре, техничке исправности возила и ефикасности контроле - рекао је Бошњак.

Он је нагласио да ће Агенција појачати превентивне активности и сарадњу са полицијом, локалним заједницама и управљачима путева, посебно на мјестима на којима се дешавају најтеже незгоде.

- Не желимо само да констатујемо да је број погинулих повећан, већ да утврдимо гдје, зашто и како је до тих посљедица дошло и да на основу тога предузмемо мјере које могу спријечити понављање истих сценарија - истакао је Бошњак.

Говорећи о MAIS три скали, он је рекао да ће она омогућити прецизнију слику о стварним посљедицама незгода и боље повезивање са подацима здравственог система.

- Најважније је да анализа не заврши у извјештају. Из ње морају произаћи конкретне мјере, а затим се мора пратити да ли су те мјере и реализоване. Управо у томе видим највећу вриједност овог приступа, да из сваке најтеже саобраћајне незгоде извучемо поуку која ће спријечити да се слична незгода понови - нагласио је Бошњак.

Према његовим ријечима, највећи изазов неће бити усвајање програма, већ његова реализација, јер је за спровођење планираних мјера потребно додатно јачање кадровских, техничких и финансијских капацитета.

- Програм безбједности саобраћаја није документ који треба да остане на папиру. За сваку мјеру морају бити јасно дефинисани носиоци, рокови, индикатори и средства за реализацију. Ако се то буде поштовало и ако се буду мјерили резултати, имамо добру основу да у наредних пет година направимо значајан искорак - поручио је Бошњак.

АУТО-СЈЕДИШТЕ

Горан Бошњак је упозорио и на лоше навике родитеља када је ријеч о превозу дјеце, наводећи да промјена мора почети од породице, али бити подржана едукацијом, контролом и ефикаснијим санкцијама.

- Није довољно само обезбиједити ауто-сједиште. Важно је да одговара узрасту и висини дјетета, да је правилно постављено и да је дијете правилно везано. Циљ је да родитељ схвати да је дјечије сједиште и сигурносни појас средство заштите живота, а не законска обавеза коју треба испунити само када постоји могућност контроле - рекао је Бошњак.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.