Крпељи вребају из траве и са грана

У Дому здравља кажу да је посљедњих дана повећан број пацијената са угризима поменутих инсеката и објашњавају да је нарочито ризичан боравак на ливадама међу ниским растињем и у шумама. Због тога љекари позивају на опрез, јер ови инсекти могу да пренесу опасне болести.

Медицинари упозоравају на то да се крпељи код људи најчешће "угнијезде" на прегибима, власишту и знојем подложнијим влажнијим дијеловима тијела.

- Болести код човјека наступају ако их угризе заражени крпељ, који слином преноси узрочнике болести на човјека, али и гњечењем овог инсекта преко оштећене коже. Уједом крпеља се најчешће преносе болести животиња, а то су лајмска болест, еритема, мигранс, крпељни менингоенцефалитис, туларемија, бабезиоза и друге - рекла је шеф Одјељења породичне медицине, примаријус доктор Зора Кременовић.

Додала је да је већина уједа ових напасти безопасна, али да је обавезно јављање љекару, уколико се појаве симптоми болести.

- Угриз крпеља не значи одмах и појаву болести. На мјесту уједа обично се јавља црвенило, свраб и блажи оток, који могу потрајати неколико дана. Ако се након тог периода појаве симптоми попут температуре, болова у мишићима и зглобовима, главобоља, мучнина и појава осипа, обавезно је јављање доктору - казала је Кременовићева.

Истакла је да је код уједа ових инсеката најважније њихово правилно уклањање.

- Крпељ се вади помоћу пинцете, којом се захвати горњи дио трупа, што ближе кожи и лагано изуче. Ако се деси да дио крпеља остане у кожи, нема разлога за већу забринутост. Остаци се могу уклонити касније. Уколико неко није сигуран како да се ријеши ове напасти, може се за вађење обратити љекару - објаснила је Кременовићева.

Мјештанка Куљана Драгана Ристић каже да је посљедњих дана доста времена проводила у природи.

- Обично предвече идем у шетњу, а често боравим и на ливадама и у шуми. Имала сам један угриз крпеља овог прољећа, али сам га извадила помоћу пинцете. Послије тога сам дезинфиковала површину коже алкохолом - рекла је Ристићева.

Крпељи нападају и животиње, посебно псе, па ветеринари упозоравају да угризи за животиње могу бити кобни. Ако није третиран препаратом или нема огрлицу против крпеља и инсеката, пса након боравка у природи обавезно треба прегледати. Уколико се уочи крпељ, треба га правилно одстранити, а потом пратити понашање животиње, у случају да је заражена неком од болести због уједа.

Системско запрашивање зелених површина најбоља је борба против малих напасти.

Превенција

У Дому здравља поручују да је најбоља превенција болести које преносе крпељи избјегавање подручја богатих овим инсектима.

- Између осталог, препоручује се ношење одјеће дугих рукава и ногавица, које треба уметнути у чарапе или чизме. Не треба носити вунене одјевне предмете, јер се за њих лакше прилијепи крпељ. Могу се користи и препарати против ових напасти у облику спреја или течности - казала Кременовићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.