Амулић: У сваком моменту морамо бити спремни за земљотрес

Срна
Амулић: У сваком моменту морамо бити спремни за земљотрес

БАЊАЛУКА - Бањалука се налази у сеизмогеној зони и у сваком моменту овај град мора бити спреман за земљотрес, изјавила је Срни начелник Одјељења за опсерваторску сеизмологију Републичког хидрометеорлолошког завода Сњежана Цвијић Амулић поводом 52 година од разорног земљотреса који је погодио Бањалуку.

Амулићева је истакла да се потреси не могу предвидјети, али да се може утврђивати вјероватноћа њиховог појављивања на одређеном простору с обзиром на статистику и историјске чињенице.

Она је подсјетила на разорни земљотрес од 27. октобра 1969. године који је погодио Бањалуку, а имао је магнитуду 6,6 степени по Рихтеру, те појаснила да БиХ припада еуромедитеранској зони, односно зони са највећим сеизмичким хазардом гдје се сударају афричка и еуроазијска тектонска плоча.

"Афричка плоча гура еуроазијску и једним дијелом се подвлачи под њу. Постоји једна микроплоча – јадранска која је дио те афричке плоче и сви гео хазарди који се јављају у нашем дијелу су иницирани, односно генерисани кретањем те јадранске микроплоче која се дијелом гура и подвлачи под Динариде", објаснила је Амулићева.

Она је додала да се у дијелу зоне, гдје се спајају Динариди са Панонском низијом, налази бањалучки расјед, који је врло активан, а пружа се од Бањалуке и улази у Хрватску.

"На том расједу се и десио петрињски земљотрес у децембру прошле године који је слика бањалучког из 1969 године, као да се тамо поновио. Тај расјед представља зону гдје је дебљина земљине коре прилично различита и због тих напонских стања који се јављају долази и до појаве јачих земљотреса", појашњава Амулићева.

Амулићева каже да је један од озбиљнијих афтершокова након великог земљотреса у Бањалуци 27. октобра 1969. године услиједио 31. децембра 1969. године са магнитудом изнад пет степени по Рихтеру, а имао је утицај и на Бањалуку.

Она је указала да појава слабијих земљотреса који услиједе након главног може да траје од годину до неколико година послије, а као један од посљедњих примјера је навела оно што се дешава у Петрињи.

Амулићева је истакла да земљотрес спада у хаотичне појаве које се из тог разлога не могу предвидјети, те додао да се накнадни удари јављају зато што расједна крила доводе у стање равнотеже и чекају ново нагомилавање односно бочне притиске који ће условити неки нови земљотрес.

Она је навела да је Одјељење за опсерваторску сеизмологију опремљено картама подручја гдје се могу очекивати снажнији и слабији земљотреси, те да их пружа као подлогу грађевинарима којима је потребна информација о асеизмичном пројектовању и грађењу.

Према њеним ријечима, земљотрес је природан, он не убија људе већ то чине сеизмички неотпорне грађевине, због чега је потребно поштовати прописе при њиховом пројектовању и грађењу.

"Против једног таквог природног непријатеља можемо се једино борити превентивом, а то подразумјева да урбанисти и просторни планери и те како имају законску регулативу коју је потребно поштовати у цјелости", навела је Амулићева.

Она је појаснила да је веома битно, уколико се деси земљотрес, остати у просторији, бити приљубљен уз носиви зид, а не истрчавати на степенице, балконе и слично, али све без панике.

Указала је на потребу више едукативних емисија и објаснити људима како треба да реагују у таквим ситуацијама, да буду свјесни сеизмогене зоне у којој живе и да се то може десити сваког часа.

Рођено 11 беба
Рођено 11 беба
© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана