Амулић: У сваком моменту морамо бити спремни за земљотрес

Амулићева је истакла да се потреси не могу предвидјети, али да се може утврђивати вјероватноћа њиховог појављивања на одређеном простору с обзиром на статистику и историјске чињенице.

Она је подсјетила на разорни земљотрес од 27. октобра 1969. године који је погодио Бањалуку, а имао је магнитуду 6,6 степени по Рихтеру, те појаснила да БиХ припада еуромедитеранској зони, односно зони са највећим сеизмичким хазардом гдје се сударају афричка и еуроазијска тектонска плоча.

"Афричка плоча гура еуроазијску и једним дијелом се подвлачи под њу. Постоји једна микроплоча – јадранска која је дио те афричке плоче и сви гео хазарди који се јављају у нашем дијелу су иницирани, односно генерисани кретањем те јадранске микроплоче која се дијелом гура и подвлачи под Динариде", објаснила је Амулићева.

Она је додала да се у дијелу зоне, гдје се спајају Динариди са Панонском низијом, налази бањалучки расјед, који је врло активан, а пружа се од Бањалуке и улази у Хрватску.

"На том расједу се и десио петрињски земљотрес у децембру прошле године који је слика бањалучког из 1969 године, као да се тамо поновио. Тај расјед представља зону гдје је дебљина земљине коре прилично различита и због тих напонских стања који се јављају долази и до појаве јачих земљотреса", појашњава Амулићева.

Амулићева каже да је један од озбиљнијих афтершокова након великог земљотреса у Бањалуци 27. октобра 1969. године услиједио 31. децембра 1969. године са магнитудом изнад пет степени по Рихтеру, а имао је утицај и на Бањалуку.

Она је указала да појава слабијих земљотреса који услиједе након главног може да траје од годину до неколико година послије, а као један од посљедњих примјера је навела оно што се дешава у Петрињи.

Амулићева је истакла да земљотрес спада у хаотичне појаве које се из тог разлога не могу предвидјети, те додао да се накнадни удари јављају зато што расједна крила доводе у стање равнотеже и чекају ново нагомилавање односно бочне притиске који ће условити неки нови земљотрес.

Она је навела да је Одјељење за опсерваторску сеизмологију опремљено картама подручја гдје се могу очекивати снажнији и слабији земљотреси, те да их пружа као подлогу грађевинарима којима је потребна информација о асеизмичном пројектовању и грађењу.

Према њеним ријечима, земљотрес је природан, он не убија људе већ то чине сеизмички неотпорне грађевине, због чега је потребно поштовати прописе при њиховом пројектовању и грађењу.

"Против једног таквог природног непријатеља можемо се једино борити превентивом, а то подразумјева да урбанисти и просторни планери и те како имају законску регулативу коју је потребно поштовати у цјелости", навела је Амулићева.

Она је појаснила да је веома битно, уколико се деси земљотрес, остати у просторији, бити приљубљен уз носиви зид, а не истрчавати на степенице, балконе и слично, али све без панике.

Указала је на потребу више едукативних емисија и објаснити људима како треба да реагују у таквим ситуацијама, да буду свјесни сеизмогене зоне у којој живе и да се то може десити сваког часа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.