Зашто Гугл пушта 32 милиона стерилних комараца у природу?

Пројекат компаније Верили (Алфабет) представља свијетао примјер како се модерна технологија, аутоматизација и биологија могу удружити у рјешавању глобалних здравствених проблема. Умјесто да уништавамо читаве екосистеме агресивним отровима, наука је пронашла начин да „побиједи комарце њиховим сопственим оружјем”.

Свијетом се прије неколико година брзином муње проширила вијест која звучи као увод у високобуџетни холивудски филм катастрофе: технолошки гигант Гугл планира да пусти чак 32 милиона стерилних комараца у дивљину. Док су теоретичари завјере одмах посегнули за тастерима и прогласили почетак „био-технолошке апокалипсе”, научна заједница је овај потез поздравила као један од најважнијих еколошких и здравствених експеримената нашег доба.

Шта се заправо крије иза овог пројекта? Ко стоји иза њега, како та технологија функционише и да ли имамо разлога за страх?

Ко заправо пушта комарце?

Када медији напишу „Гугл пушта комарце”, већина људи замисли програмере из Силицијумске долине како у паузи за кафу дизајнирају роботске инсекте. Истина је мало другачија.

Пројекат под називом Дибаг спроводи компанија Верили лајф сајенс, која је, баш као и Гугл, кћерка-фирма конгломерата Алфабет. Верили се бави искључиво наукама о животу и здравственом технологијом. Њихов циљ није уништење природе, већ борба против једне од најсмртоноснијих животиња на свијету. Наиме, комарци убију више људи годишње него ајкуле, змије и лавови заједно, преносећи болести попут денга грознице, зика вируса, чикунгуње и жуте грознице.

Како функционише технологија

Идеја о пуштању милиона комараца звучи контраинтуитивно. Зашто бисмо рјешавали проблем комараца тако што ћемо их створити више? Кључ је у биологији и напредној технологији аутоматизације. Пројекат се фокусира искључиво на азијског тиграстог комарца, који је главни кривац за ширење поменутих тропских болести.

Верили је развио масовне, аутоматизоване лабораторије у којима се узгајају милиони комараца. Помоћу напредних алгоритама и машинског вида, систем прецизно одваја мужјаке од женки. Ово је кључно јер мужјаци комараца не уједају људе – они се хране искључиво цвјетним нектаром. Ови лабораторијски мужјаци се затим инфицирају природном бактеријом која се зове Волбахија. Када се ови мужјаци пусте у дивљину, они се паре са дивљим женкама. Међутим, због присуства одређене бактерије долази до феномена званог цитоплазматска инкомпатибилност – јајашца која та женка снесе никада се не развију. Резултат? Популација ове опасне врсте комараца у циљаном подручју драстично опада.

Зашто је ово боље од запрашивања?

Традиционалне методе борбе против комараца углавном се своде на хемијско запрашивање, а ова прича није остала само на папиру. Прва велика фаза пројекта Дибаг успјешно је спроведена у округу Фресно у Калифорнији, гдје је током неколико мјесеци заиста пуштено око 32 милиона комараца. Резултати су фасцинирали научнике: популација агресивних и опасних женских комараца на том подручју смањена је за преко 95 одсто. Након Калифорније, сличне иницијативе тестиране су у Аустралији, Бразилу и Сингапуру, са подједнако импресивним успјесима у смањењу стопе обољевања од денга грознице, пише Политикин магазин.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.