Најопаснији видови сајбер напада и пословне преваре у БиХ

САРАЈЕВО - Све учесталији случајеви сајбер напада и превара на интернету методама као што је фишинг додатно позивају на обзир и опрез током боравка у виртуелном простору.

Говорећи о најновијим трендовима, али и актуелним моделима интернет превара у сајбер простору, криминалистички инспектор Федералне управе полиције (ФУП) Саша Петровић наводи да ФУП у континуитету обавјештава јавност о свим модусима и начинима извршења кривичних дјела компјутерског криминала путем интернета, а посебно о преварама.

Ипак, према његовим ријечима, није примијећен значајнији ефекат код грађана.

Најопаснији видови сајбер напада

"Међу најопаснијим нападима издвојио бих рансомвер нападе, односно закључавање система и тражење откупнине. Највише новца губи се у малим, средњим и великим предузећима кроз такозване Business Email Compromise (BEC) преваре или Chief Executive Officer (CEO) преваре. Више пута смо објашњавали како те преваре функционишу. Једна од техника је преузимање пословне електронске поште, односно напад на и-мејл сервер. Нападач у дио порука поставља опцију прослеђивања на сопствену адресу и пресреће комуникацију између добављача и купца. У тренутку плаћања, нападач шаље лажну фактуру или измијени стварну фактуру са лажним инструкцијама за плаћање, након чега новац бива преусмјерен. То су најчешће BEC преваре, али на њих мало ко обраћа пажњу. На компјутерску сигурност нико не обраћа пажњу док се нешто не деси, па се тек онда улажу новчана средства, иако штета на крају буде далеко већа од износа који је требало уложити", рекао је Петровић.

Многе компаније у БиХ ангажују аутсорсинг компаније за одржавање система, али ни те компаније нису увијек у потпуности оспособљене за све изазове, иако учествују у процесу заштите.

Социјални инжењеринг и масовне преваре

"Сваки озбиљан и софистициран напад почиње прикупљањем података (OSINT), након чега слиједи социјални инжењеринг. Након прикупљања података о мети, одабира се најслабија тачка у систему било она хардверска, софтверска или људска. По изради плана напада, приступа се његовом извршењу. Поред тога, постоје и масовни напади гдје се поруке аутоматски шаљу на хиљаде адреса. Корисници погрешним кликом уносе податке о банковној картици, који се потом злоупотребљавају", рекао је Петровић.

У контексту класификације сајбер криминала међу најзаступљенијим су преваре са поштом и бројевима пошиљки, које представљају варијацију такозваних "нигеријских превара". Грађанима се шаље обавјештење да им је стигла пошиљка и да морају платити одређени износ уношењем броја картице.

Недостатак едукације и свијести о безбједности

"Примјетно је да се грађани који обављају интернет плаћања скоро уопште не едукују о сигурносним аспектима. Банке шаљу упозорења својим клијентима, али то ријетко ко чита или у потпуности разумије, због чега грађани на крају постају жртве превара. Информациона сигурност се често посматра као непотребан трошак у буџету компаније јер се инцидент може, али не мора догодити. Тај трошак се обично смањује, а када дође до напада и губитка огромних новчаних средстава, настају велики проблеми. То је питање свијести о сајбер сигурности", додао је Петровић.

Према његовим ријечима у Босни и Херцеговини постоје и државне и приватне компаније које заиста воде рачуна о рачунарској сигурности и едукацији свих запосленика како не би насједали на фишинг линкове и поруке. С друге стране, постоје и компаније које нису ни близу одговарајућег нивоа заштите.

Полиција корак иза криминалаца

Говорећи о иновативности сајбер криминалаца, Петровић истиче да су у правилу корак испред полиције "јер прате трендове, јер је то њихов посао и начин на који зарађују новац".

"Они су увијек корак испред полиције зато што полиција мора радити стриктно у складу са законским одредбама и наредбама судова. Нападачи немају те препреке, због чега полиција каска за њима у погледу набавке опреме и самог поступања. То је непрекидна борба, али починиоци на крају буду лишени слободе, било у земљи или у иностранству", рекао је Петровић.

Шта урадити у случају напада?

Говорећи о томе шта урадити прво у случају да примијетите сајбер напад, Петровић напомиње да грађанин може назвати кориснички центар своје банке и блокирати картицу уколико сумња на злоупотребу, те пријавити случај банци и полицији.

"Апсолутна сигурност не постоји. Ниво сигурности се може подићи провјеравањем страница на којима се остављају лични подаци. Међутим, друга страна вјерно израђује копије тих страница, па је грађанима који нису упознати са сигурносним аспектима интернета тешко разлучити шта је вјеродостојно. Нападачи додатно користе методе социјалног инжењеринга и стварају осјећај хитности, па грађани лако буду преварени и схвате шта се догодило тек када добију обавјештење од банке да им недостаје новац на рачуну", закључио је Петровић, преноси Кликс.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.