Знате ли шта је "авион судњег дана" и зашто не смије да слети?

Док већина авиона служи за превоз путника, неке америчке летјелице имају потпуно другачију улогу – да обезбиједе да држава настави да функционише чак и у најтежим могућим сценаријима.

Ти специјално модификовани авиони дизајнирани су да служе као командни центри у ваздуху, способни да се допуњавају горивом током лета и да остану оперативни дуже вријеме, док кључни званичници управљају са неба.

Ови авиони распоређују се током периода повећане националне кризе, често без знања јавности, јер је њихова улога везана за најосјетљивије планове националне безбједности.

Иако је велики дио њиховог рада скривен, они постоје како би обезбиједили да се критичне владине функције наставе у ванредним околностима, чак и ако традиционални командни центри постану недоступни.

Америчка влада већ деценијама развија планове за континуитет власти, због чега су ови авиони опремљени напредним комуникационим системима који омогућавају везу са америчким војним снагама широм свијета. Њихова конструкција омогућава им да остану у ваздуху веома дуго, а захваљујући могућности допуне горива током лета, могу значајно да продуже вријеме оперативног дјеловања.

Њихова главна сврха је очување способности доношења одлука у ванредним околностима, укључујући велике природне катастрофе, војне сукобе или сценарио нуклеарне кризе.

Четири „боинга“

Boeing E-4B Nightwatch један је од најнеобичнијих авиона америчке војске. Његов званични назив је National Airborne Operations Center (NAOC) – летећи центар за командовање и комуникацију у ванредним ситуацијама, пише часопис Air Force.

Основа авиона је широкотрупни путнички авион Boeing 747-200, али је потпуно преправљен за војну намјену. Први E-4B уведен је у употребу 1980. године, а сада су у флоти четири активна примјерка, наводи се на сајту Air Force Global Strike Command.

Сва четири авиона Boeing E-4B Nightwatch, позната под надимком „авиони Судњег дана“ (Doomsday planes), припадају америчком Ратном ваздухопловству и базирана су у бази Offutt у Небраски.

Дужине око 70,5 метара, са распоном крила од приближно 60 метара, овај авион, тежак око 360 тона, има четири турбомлазна мотора. Максимална висина лета је изнад 9.000 метара, а аутономија лета без допуне горива износи око 12 часова.

Међутим, једна од кључних способности E-4B је допуна горива током лета (air-to-air refueling).

То значи да авион може да прими гориво од авиона-танкера и тако продужи боравак у ваздуху далеко изнад стандардних 12 часова. Према писању магазина Air & Space Forces, у теорији, уз одговарајућу подршку, мисије могу да трају више дана.

Најважнији дио овог авиона је његова електроника.

E-4B је опремљен напредним сателитским комуникационим системима, великим бројем антена, системима за комуникацију са војним снагама широм свијета и опремом за координацију стратешких одлука.

Летећи командни центар

За разлику од обичног Boeinga 747, његова унутрашњост намијењена је командним тимовима, комуникационим стручњацима и војним официрима.

У њему се налазе посебне просторије, као што су командни центар, сала за конференције, простор за брифинге, оперативни центар, комуникационо одјељење и простор за одмор посаде.

Може да прими 110 људи, укључујући летачку посаду, војне команданте, техничаре и особље за комуникације.

Једна од најпознатијих карактеристика овог авиона јесте заштита од посљедица нуклеарног сукоба.

Посебно је значајна заштита од електромагнетног импулса (EMP), који може да онеспособи електронику. EMP представља велику опасност јер нуклеарна експлозија високо у атмосфери може да створи снажан електромагнетни удар који би могао да оштети или уништи велики број електронских уређаја.

Авион има и ојачане електричне системе, заштиту од нуклеарних и термичких ефеката, као и посебне системе хлађења због огромне количине електронске опреме.

Намијењен је највишим америчким званичницима, укључујући предсједника САД, министра одбране, начелника Здруженог генералштаба и друге највише војне и државне функционере.

Ово је авион који би постао „Пентагон у облацима“. Његова сврха је да амерички војни ланац командовања остане функционалан чак и ако би земаљски командни центри били уништени или недоступни.

Иако га многи мијешају са предсједничким авионом Air Force One, разлика је велика: Air Force One служи првенствено за превоз предсједника и има луксузне канцеларијске капацитете, док је E-4B Nightwatch војни „ратни кабинет у ваздуху“, направљен за комуникацију, командовање и преживљавање у екстремним ситуацијама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.