Вјештачка интелигенција повећала потрошњу струје

Друга енергетска криза у посљедњих пет година, изазвана ратом у Ирану, могла би убрзати прелазак Европе ка електрификацији и удаљавању од фосилних горива, показује истраживање Голдман Сакса.

Повећана електрификација, заједно са растућим потребама за енергијом повезаним са вјештачком интелигенцијом (ВИ), вјероватно ће повећати потражњу за електричном енергијом за 1,5–2 одсто годишње у 2026. и 2027. години, прије него што се убрза на 2–4 одсто годишње до краја деценије, пише у извјештају.

У потенцијалном „сценарију хиперелектрификације”, раст потражње за електричном енергијом могао би достићи пет одсто годишње почев од 2030. године. Очекује се да ће комуналне услуге бити у сржи ове промјене.

Електрична енергија (обновљиви извори и нуклеарна енергија) чини око 20 одсто потрошње енергије у Европи, а фосилна горива (нафта, гас, угаљ) обезбјеђују преосталих 80 одсто.

Процјене Међународне агенције за енергију указују на то да би се удио електричне енергије у енергетском миксу могао више него удвостручити до 2050. године. „Потреба за повећањем енергетске безбједности могла би убрзати циљеве електрификације, пружајући додатни подстицај потрошњи електричне енергије”, оцијењује Голдман.

Према „сценарију хиперелектрификације” Голдман Сакс Рисерч процјењује да би инвестиције у производњу електричне енергије достигле два билиона евра током наредне деценије, што је отприлике три пута више од нивоа потрошње у протеклих 10 година. Када се урачунају улагања у надоградњу електроенергетских мрежа, укупне инвестиције у електрификацију током овог периода износиле би око 3,5 билиона евра.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.