Шта се дешава са мотором када аутомобил уђе у предубоку воду?

Већина путничких аутомобила конструисана је тако да може да савлада релативно плитке водене препреке, дубине од 10 до 20 центиметара. Међутим, поједини теренци могу да прођу кроз воду дубоку чак 80 центиметара.

 Да би то било могуће, произвођачи морају да изведу бројне техничке модификације које штите мотор, електронику и друге осјетљиве дијелове возила. Вожња кроз дубоку воду представља озбиљан изазов за сваки аутомобил.

Вода може да продре у мотор, изазове кварове на електричним инсталацијама и убрза корозију, због чега теренска возила захтијевају посебна конструкциона рјешења.

Шта се дешава када вода продре у мотор?

Једна од највећих опасности приликом вожње кроз дубоку воду јесте њено продирање у мотор. Вода је знатно гушћа од ваздуха и не може се компримовати на исти начин. Ако доспије у цилиндре, може да блокира кретање клипова и изазове озбиљно оштећење мотора.

Ова појава позната је као хидроудар (енгл. hydrolock).

Додатни ризик представља контакт воде са електронским компонентама аутомобила. Продирање влаге може да изазове кратке спојеве и оштећења електричних инсталација, што у појединим случајевима може довести до трајних кварова. Вода такође може дугорочно да оштети мотор и друге механичке дијелове, убрзавајући процес корозије и стварања рђе.

Иако су савремени аутомобили у одређеној мјери заштићени од влаге, теренска возила имају знатно бољу конструкциону заштиту за савладавање захтјевних водених препрека.

Како теренци добијају већу отпорност на воду?

Да би возило могло безбједно да се креће кроз дубљу воду, неопходне су посебне адаптације мотора и система за довод ваздуха. Једно од најважнијих рјешења јесте подизање усисника ваздуха на виши положај на возилу.

Код појединих теренаца уграђује се и такозвани сноркел, односно посебна цијев која омогућава мотору да непрекидно добија ваздух чак и када је доњи дио возила потопљен.

У већини случајева није неопходно мијењати положај издувне цијеви, јер притисак издувних гасова помаже у спречавању продирања воде.

Ипак, код возила намијењених савладавању изузетно дубоких водених препрека могуће су и додатне модификације, попут подизања издувног система и уградње посебних одводних тачака.

Посебна заштита мотора и електронике

Модификације се не завршавају само на систему за усисавање ваздуха. Произвођачи могу да уграде потпуно затворене заштитне облоге које спречавају продирање воде до осјетљивих дијелова мотора.

Посебна пажња посвећује се и електронским компонентама, које морају имати одговарајући степен заштите од воде.

Код појединих система користе се компоненте са високим степеном водоотпорности, попут ИПX8, док су други дијелови додатно изоловани како би могли да функционишу у екстремним условима.

Све ове конструкционе измјене омогућавају теренским возилима да савладавају водене препреке које би за обичне путничке аутомобиле представљале озбиљну опасност. Ипак, максимална дубина газања коју наводи произвођач не значи да је свако возило безбједно за дуготрајну вожњу кроз воду, преноси Б92.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.