Нова техника открива стварни облик атмосфера врелих егзопланета

Досад су ванземаљски ужарени светови егзопланета приказивани као циркуларни, али ново истраживање открива да је облик њихових атмосфера заправо деформисана сфера, а не сасвим циркуларан.

Студија са Универзитет Корнел у Сједињеним Америчким Државама и са Бристолског универзитета у Уједињеном Краљевству представља прву примјену иновативне методе зване „трансмисионе струне“, коју су у Бристолу развили астрофизичари др Дејвид Грант и др Хана Вејкфорд, и која први пут открива неравномјерне контуре егзопланете користећи увиде свемирског телескопа „Џејмс Веб“.

Резултати показују да је атмосфера кружна, али и асиметрична, са једном издуженијом страном. Такве димензије откривају како интензивна топлота и снажни ветрови утичу на атмосферу „врућег Јупитера“ WASP-17b, егзопланете која кружи око звијезде удаљене отприлике 1.300 светлосних година од Земље.Налази о хемијском саставу атмосфере WASP-17b и температурним променама – од екватора до полова и између перманентне дневне и ноћне стране – у складу су са теоријским предвиђањима и другим техникама моделирања. Заједно стварају један од најобухватнијих 3Д приказа атмосфере неке егзопланете и обезбјеђују важну мјеру за поређење са више од 6.000 других досад потврђених егзопланета.

„Планете су непредвидљиве, а њихове атмосфере сложене и хаотичне. Чињеница да су се сви бројеви сложили и показали структурирану, динамичну слику џиновског света удаљеног више од 1.000 светлосних година је заиста узбудљива“, кажу аутори.

Претходно истраживање је користило „Вебову“ осјетљивост за „мапирање помрачења“ – мјерење промјена свјетлости док егзопланета пролази иза своје звијезде. Нова метода „трансмисионих струна“, позната и као транзитно мапирање, прати планету док пролази испред звијезде, хватајући састав свјетлости око ивице атмосфере из различитих углова. Насупрот томе, традиционално моделирање добија спектар само као просек дуж читаве ивице.„Умјесто претпоставке да је атмосфера круг са истим радијусом, наша техника омогућава детекцију различитих удаљености од центра до ивице планете“, кажу истраживачи.

„Можемо да идемо по ивици, тако да смо од прстена стигли до спознаје, такорећи, гдје на њему се налазе драгуљи“.

„Драгуљ“ је откривен на мјесту гдје су теорија и претходно моделирање указивали да би требало да се налази на WASP-17b – на „вечерњој“ страни екватора. Тамо млазови ветра преносе топлоту са трајно освјетљене дневне стране ка трајно затамњеној ноћној страни, надувавајући атмосферу у односу на хладнију „јутарњу“ страну екватора. Транзитно мапирање је потврдило друге карактеристике WASP-17b.„Теорија предвиђа да би јутарња и вечерња страна требало да имају веома различите температуре, а WASP-17b се лијепо уклапа“, кажу аутори.

Ова успјешна демонстрација трансмисионих струна на WASP-17b утире пут за мапирање многих других кандидата. Процес почиње да разликује услове по географским ширинама егзопланета, даље од само дневне и ноћне стране, и представља први корак ка мапирању климатских образаца.

„Располагати овим веома моћним математичким моделом који можемо да примијенимо на најнапредније податке је крајње узбудљиво. Резултати су дивна демонстрација динамике која се одвија на овим мултидимензионалним и многостраним свјетовима“, кажу научници, преноси Спутник.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.