Хиљаде Швеђана уградило микрочипове у шакe

СТОКХОЛМ - Док већина људи и даље свакодневно носи кључеве, новчаник и лична документа, хиљаде грађана у Шведској већ годинама користе сопствену шаку као дигитални кључ.

Сићушни микрочипови, величине зрна пиринча, уграђују се испод коже и омогућавају откључавање врата, пријављивање на посао, коришћење карата за воз, па чак и бесконтактно плаћање.

Како наводи Би-Би-Си, овај тренд почео је око 2015. године међу љубитељима нових технологија, али је временом постао много више од експеримента. У тренутку када је Би-Би-Си извјештавао о овој теми, око 3.000 Швеђана већ је имало уграђене микрочипове, а број корисника наставио је да расте и процјењује се да их данас има између 4.000 и 6.000.

Праћење онемогућено

Чипови користе РФИД или НФЦ технологију и не садрже батерију. Активирају се тек када се приближе компатибилном читачу, због чега стручњаци истичу да не могу пратити локацију корисника попут ГПС уређаја.

Један од првих који је популаризовао ову технологију био је технолошки центар Епицентар у Стокхолму, гдје је запосленима понуђена добровољна уградња чипова. Од тада су они пронашли примјену у бројним свакодневним ситуацијама, од откључавања канцеларија до коришћења јавног превоза.

„Све више људи у Шведској уграђује РФИД чипове у шаку и користи их за откључавање врата, ношење карата за воз, па чак и за плаћање”, рекао је за Би-Би-Си микробиолог Бен Либертон из истраживачког центра Макс Четири.

Ширење дигиталних имплантата

У Шведској се развила специфична култура прихватања дигиталних рјешења, јер је земља међу свјетским лидерима у коришћењу безготовинског плаћања и дигиталних услуга.

„То је само још један начин да носимо технологију са собом”, објашњавају заговорници ове идеје, наводећи да им чип штеди вријеме и смањује број ствари које морају да носе.

Посебно занимљив примјер долази из шведске жељезничке компаније Ес-Ју, која је путницима омогућила да возну карту повежу са микрочипом уграђеним у шаку. Кондуктер потом једноставно очита карту приношењем уређаја руци путника, без потребе за телефоном или папирном картом.

Заводљива једноставност 

„Зашто носити десет различитих картица када све може бити у једном малом уређају?”, питање је које често постављају љубитељи биохаковања.

Ипак, упркос практичности, ова технологија изазива и бројне расправе. Критичари упозоравају да развој оваквих технологија отвара важна питања: ко контролише податке, колико су они заштићени, ко може приступити информацијама које се налазе на чипу и да ли би једног дана послодавци или институције могли вршити притисак на људе да их користе.

За многе Швеђане, међутим, предности су довољан разлог да прихвате ову иновацију. Могућност да једним покретом руке откључају врата, користе јавни превоз или потврде идентитет показује како технологија све више постаје саставни дио свакодневног живота и брише границе између човјека и дигиталног свијета.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.