Финска компанија претворила камен у батерију за јефтиније гријање

ХЕЛСИНКИ – У Финској је направљено једноставно рјешење за складиштење енергије из обновљивих извора – огромна „батерија“ од камена која вишак струје претвара у топлоту и омогућава јефтиније и стабилније гријање.

Иако су љетње врућине тренутно у првом плану, питање како обезбиједити јефтиније и стабилније гријање поново ће постати актуелно већ са доласком хладнијих дана. Из једног малог града са сјевера Европе стиже необично рјешење – огромна „батерија“ направљена од пијеска и камена.

Један од највећих изазова енергетске транзиције је питање како сачувати струју произведену када има много сунца или вјетра, како би она могла да се користи у периодима када производња опадне. Због тога се широм свијета улажу милијарде у развој литијум-јонских и других напредних батерија.

Међутим, Финска се одлучила за другачији приступ – велико складиште топлоте које користи природни материјал.

Наиме, у јужнофинском градићу Порнаинен, око 40 километара сјевероисточно од Хелсинкија, ради постројење које вишак електричне енергије претвара у топлоту и користи је за гријање домаћинстава.

Оно је високо 13 и широко 15 метара и подсјећа на велики силос, а испуњено је са око 2.000 тона уситњеног стеатита, познатог и као сапунски камен. Овај материјал има способност да упија велике количине топлоте и да је дуго задржава.

Капацитет складиштења износи око 100 мегавата, што је довољно да се градић љети грије готово мјесец дана, док зими ускладиштена топлота може да задовољи потребе за гријањем око недјељу дана. Систем је развила финска компанија Полар Нигхт Енергy, а принцип рада је једноставан.

Како функционише овај систем

Када соларне електране или вјетротурбине производе више струје него што је потребно, посебно у периодима када је цијена електричне енергије ниска, та енергија се користи за загријавање ваздуха. Врео ваздух затим загријава уситњени камен на температуру од 500 до 600 степени Целзијуса.

Захваљујући доброј изолацији складишта, топлота може да остане сачувана данима, па чак и недјељама. Када је гријање потребно, ускладиштена топлота се преко измјењивача топлоте пребацује у систем даљинског гријања. Нова технологија смањила је штетне емисије за око 70 одсто у поређењу са ранијим системом који је користио нафту и пелете.

Као резерва остала је енергана на биомасу, али се користи знатно рјеђе. Главно ограничење ове „пјешчане батерије“ јесте то што се топлота тешко може поново претворити у електричну енергију. Ипак, за системе даљинског гријања то није проблем, јер је циљ управо чување топлоте, а не производња струје, преноси Банкар.ме.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.