Више нема скривања: ЕУ уводи обавезно означавање лажних снимка и АИ садржаја

БРИСЕЛ - Европска унија од данас уводи строге прописе који обавезују на јасно означавање лажних снимака, вјештачки створеног садржаја и аутоматских саговорника, како би се спријечиле преваре на интернету и грађанима олакшало препознавање обмана.

Европска унија јуче је увела строга правила која обавезују на јасно означавање deep fake садржаја и чат-ботова. Ова мјера, коју подржава више од 180 глобалних организација, има за циљ заштиту грађана и лакше препознавање вјештачке интелигенције на интернету.

Ради лакшег спровођења закона, покренути су и нови дигитални алати путем којих корисници и узбуњивачи могу анонимно пријавити свако кршење прописа.

Стручњак за вјештачку интелигенцију и интернет безбједност Мирослав Остојић рекао је за Еуроњуз Србија да је ступање на снагу овог закона историјски дан јер први пут јасно дефинише одговорност свих учесника.

- Ко је одговоран за тај садржај? Ми ћемо тај садржај назвати синтетичким, јер све што ради вјештачка интелигенција, било да обрађује постојећи садржај или њиме манипулише, као коначан резултат даје синтетички садржај - рекао је Остојић.

Он истиче да нова правила прије свега штите крајње кориснике интернета.

- Закон се бави и питањем препознавања емоционалног стања корисника и праћења њиховог дигиталног идентитета, што додатно јача заштиту приватности - навео је Остојић.

Према његовим ријечима, закон јасно дефинише одговорност три стране – провајдера система вјештачке интелигенције, компанија које их користе и крајњих корисника.

Провајдери, попут компаније OpenAI, развијају моделе вјештачке интелигенције, док су имплементатори компаније које те системе користе у својим услугама.

Сви имају одређену одговорност, али је, како каже Остојић, закон првенствено усмјерен на компаније које развијају и примјењују технологије вјештачке интелигенције.

Како ће изгледати означавање?

Према новим правилима, корисници ће морати јасно да буду обавијештени када комуницирају са системом вјештачке интелигенције.

Остојић је као примјер навео корисничке сервисе компанија, гдје ће сваки корисник одмах морати да буде обавијештен да разговара са вјештачком интелигенцијом, а не са човјеком.

Када је ријеч о лажним садржајима, обавеза означавања односи се на реалистичне фотографије, видео-снимке или аудио-записе који могу довести кориснике у заблуду.

Ако вјештачка интелигенција направи видео који изгледа као стварни догађај или приказује особу како говори или ради нешто што се никада није догодило, такав садржај мораће јасно да буде означен.

С друге стране, очигледно сатирични или фантастични садржаји, попут анимираних или хумористичних сцена, не подлијежу истим правилима.

Поред видљивих ознака, провајдери ће бити у обавези да у садржај који је генерисала вјештачка интелигенција уграђују и невидљиве дигиталне ознаке које ће омогућити провјеру његовог поријекла.

Велике технолошке компаније већ су почеле да прилагођавају своје системе новим правилима, а за оне које их не буду поштовале предвиђене су казне до 15 милиона евра или три одсто годишњег глобалног прихода.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.