Све више сајтова подиже дигиталне зидове против вјештачке интелигенције

Вјештачка интелигенција је за само неколико година промијенила начин на који претражујемо интернет, пишемо, учимо и радимо. И док AI компаније развијају све моћније моделе, на интернету расте и све снажнији отпор њиховом начину прикупљања података.

Ево текста преписаног на ијекавски изговор српског језика, уз правописна и лексичка прилагођавања:

Многи тврде да је ера слободног интернета завршена и да се пред нашим очима подижу „дигитални зидови” који треба да заштите садржај од AI система, пише Chosunilbo.

Аналитичари упозоравају да се широм свијета развија својеврсни „анти-AI покрет”, подстакнут незадовољством аутора, умјетника, новинара и власника сајтова који сматрају да велике технолошке компаније годинама користе њихов рад за тренирање вјештачке интелигенције, без дозволе и без икакве надокнаде. Истовремено, расте и незадовољство корисника због огромне количине такозваног AI „slop-а”, односно неквалитетног садржаја који аутоматски генеришу системи вјештачке интелигенције.

Према извјештају компаније Cloudflare за први квартал 2026. године, чак 30,6 одсто укупног глобалног интернет саобраћаја више не долази од људи, већ од AI ботова, аутоматизованих програма који обилазе интернет и прикупљају податке.

Проблем, међутим, није само њихова бројност.

Извјештај показује да се чак 89,4 одсто саобраћаја ових AI „crawler-а” не користи за потребе интернет претраге, већ за прикупљање огромних количина података којима компаније тренирају своје моделе вјештачке интелигенције.

Другим ријечима, власници сајтова сносе трошкове серверског саобраћаја, док њихове текстове, фотографије и друге садржаје AI системи преузимају без плаћања и користе за развој комерцијалних производа.

Дигитална одбрана

Као одговор на овакав тренд, све више администратора интернет страница уводи заштиту од AI ботова. Cloudflare је анализирао такозвани „block rate”, односно проценат покушаја приступа AI ботова који су блокирани.

Открио је да су најчешће блокирани GPTBot компаније OpenAI – 5,52 одсто покушаја приступа завршава блокадом; CCBot организације Common Crawl – 5,08 одсто; Claudebot компаније Anthropic – 4,88 одсто.

Власници сајтова, међутим, суочавају се са озбиљним парадоксом. Ако потпуно забране приступ AI ботовима, постоји ризик да ће њихове странице постати мање видљиве или чак нестати из резултата интернет претраге, чиме би изгубили велики дио посјета.

Аутори узвраћају „отровним” подацима

Борба против AI компанија више није само техничка. Све више умјетника и креатора користи алате Nightshade и Glaze, које су развили истраживачи са Универзитета у Чикагу, како би заштитили своје радове.

Ови програми у фотографије убацују готово непримјетне измјене, које људско око не може да примијети, али које потпуно збуњују вјештачку интелигенцију.

На примјер, AI систем може да научи да је фотографија пса заправо мачка или да погрешно препознаје друге објекте. На тај начин подаци које AI системи неовлашћено преузму постају својеврсни „отров” који нарушава квалитет будућих AI модела и отежава њихово тренирање.

Нису само аутори почели да се бране. Велике компаније све чешће покушавају да јасно разликују садржај који су направили људи од онога који је генерисала вјештачка интелигенција.

Тако је Спотифај, усљед наглог пораста AI музике, увео ознаке за верификацију како би корисници лакше разликовали аутентичне профиле извођача од садржаја који је креирала вјештачка интелигенција.

Корисници напуштају Google због AI резултата

Промјене се осјећају и на тржишту интернет претраге. Дио корисника све је незадовољнији Google-овим функцијама попут AI Overviews, које на врху резултата приказују одговоре које генерише вјештачка интелигенција.

Због тога поједини корисници прелазе на плаћени претраживач Каги, који мјесечно кошта између 5 и 25 долара. Каги обећава претрагу без реклама и филтрирање AI садржаја, уз фокус на информације које су написали људи.

Једна од његових најпопуларнијих опција је „Форум филтер”, који приказује искључиво дискусије стварних корисника са интернет форума, умјесто текстова које је генерисала вјештачка интелигенција.

Интересовање за ову платформу брзо расте, па је број посјета повећан са 4,41 милион у фебруару на 5,22 милиона у априлу.

Ли Хачинсон, виши технолошки уредник америчког портала Ars Technica, описао је своју одлуку веома директно:

„Напустио сам Google. Уз Каги избјегавам рекламе и смеће које генерише вјештачка интелигенција.”

Да ли интернет улази у нову еру?

Све већи број блокада AI ботова, развој алата који „трују” податке намијењене тренирању вјештачке интелигенције и раст популарности претраживача који фаворизују садржај који стварају људи показују да интернет улази у нову фазу развоја.

Некада отворена мрежа, замишљена као простор слободне размјене информација, све више постаје мјесто на коме се води борба између технолошких компанија које желе што више података за развој AI система и аутора који настоје да заштите свој рад и интелектуалну својину. За многе стручњаке, управо тај сукоб могао би да одреди како ће интернет изгледати у годинама које долазе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.