АИ добија емоције: Руски научници развили дигиталне хормоне

САМАРА - Научници Самарског универзитета „Корољов“ развили су софтверски модул који омогућава системима вјештачке интелигенције да испољавају промјенљиве особине личности, емоције и расположења под утицајем дигиталних „хормона“, који се активирају током комуникације са људима.

Како је саопштила прес-служба универзитета, нови систем може се примјењивати на велике језичке моделе и различите дигиталне асистенте, мијењајући њихово понашање у зависности од комбинације дигиталних „хормона“ и „неуротрансмитера“.

За разлику од постојећих језичких модела који могу да опонашају емоционалне изразе, нови модул користи више параметара који динамички симулирају функције људских хормона и неуротрансмитера, пренијела је агенција ТАСС.

Реакције на људско понашање

Свака реченица коју корисник упути виртуелном саговорнику пролази кроз софтверски модул, гдје се процјењује њен утицај на нивое дигиталних „хормона“ и „неуротрансмитера“. На основу тих промјена систем прилагођава своје реакције, а програм омогућава и унапријед планирано повећање или смањење појединих параметара, чиме се мијења комбинација емоција које модел симулира.

Систем може да комбинује различита емоционална стања, али и да прилагоди начин изражавања особина које се уобичајено повезују са мушким или женским стилом комуникације.

Руководилац пројекта и ванредни професор на Катедри за безбједност информационих система Самарског универзитета Роман Олин објаснио је да се понашање виртуелног саговорника мијења на основу интеракција са корисником и акумулираног искуства.

Према његовим ријечима, груба или нетактична опаска може да изазове реакцију налик иритацији, док поновљени сукоби повећавају опрезност модела. С друге стране, подршка и добронамјерна комуникација постепено могу да обнове његово повјерење.

Олин је навео да обично формално извињење не мора бити довољно да промијени претходно формирану реакцију система.

Примјена у комуникацији са људима

Различита емоционална стања, од радости праћене потиснутом тугом до задржавања наклоности упркос увреди, одражавају се у начину говора, степену отворености и спремности виртуелног саговорника да настави комуникацију. На тај начин одговори вјештачке интелигенције добијају препознатљивије карактерне особине.

Према наводима научника, овакав приступ могао би да буде користан у областима у којима су важни емпатија, саосјећање и прилагођавање комуникације повратним информацијама корисника.

Интерфејс модула омогућава визуелно праћење промјена унутрашњих параметара и њиховог утицаја на даљи ток разговора између човјека и робота.

Програмери наводе да систем може да ради са различитим језичким моделима и дигиталним асистентима, чак и без интернетске везе.

Прототип је већ тестиран, а наредна фаза развоја обухватиће увођење нових компоненти у дигиталну „хормонску позадину“ система. Научници најављују наставак истраживања у овом правцу.

Ипак, симулација емоција и реакција кроз софтверске параметре сама по себи не значи да систем вјештачке интелигенције заиста доживљава осјећања или посједује свијест.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.