„Зомби црв” био залеђен 24.000 година, па почео да се размножава

У леденим дубинама Сибира, гдје вријеме као да стоји, научници су пронашли нешто што личи на призор из научне фантастике, само што је потпуно стварно. Микроскопски организам, замрзнут још од посљедњег леденог доба, не само да је преживио, већ се након одмрзавања вратио у живот и почео да се размножава, отварајући потпуно нова питања о границама живота на Земљи.

Према студији објављеној у часопису Current Biology, истраживачи су успјешно оживјели сићушни вишећелијски организам, бделоидног ротифера, познатог као „зомби црв из леденог доба”, пише Њујорк пост.

Овај микроскопски становник слатководних средина провео је око 24.000 година заробљен у сибирском пермафросту, у оквиру ледених наслага познатих као Једома, формираних током касног плеистоцена.

Криптобиоза - заустављен метаболизам

Кључ његовог опстанка лежи у феномену познатом као криптобиоза, стању готово потпуног заустављања метаболизма, које организмима омогућава да преживе екстремне услове попут смрзавања, дехидрације или недостатка кисеоника.

Када су га научници пажљиво одмрзли у лабораторији, ротифер није показивао знаке оштећења и убрзо је наставио нормалне биолошке функције, па чак започео и бесполно размножавање.

„Наш рад представља најчвршћи доказ до сада да вишећелијски организми могу да преживе десетине хиљада година у стању криптобиозе”, изјавио је истраживач Стас Малавин.

Иако су раније оживљавани једноставнији, једноћелијски организми, ово откриће представља велики научни искорак, јер вишећелијски организми имају знатно сложенију грађу, укључујући систем за варење и примитивне нервне структуре.

Управо зато њихова способност да издрже смрзавање и повратак у активно стање без оштећења дјелује готово невјероватно.

Ризично одмрзавање непознатих микроорганизама

Међутим, узбуђење прати и доза опреза. Научници упозоравају да топљење пермафроста усљед климатских промјена може да ослободи древне микроорганизме, потенцијално непознате савременим екосистемима, што отвара питања о могућим ризицима.

Откриће има и шире импликације: могло би да унаприједи истраживања у областима као што су биотехнологија и астробиологија, посебно када је ријеч о очувању ћелија, разумијевању отпорности на екстремне услове и потрази за животом ван Земље.

Ипак, научници јасно наглашавају да ово не значи да би сложенији организми, попут сисара, могли да буду „враћени из леда” послије хиљада година проведених у замрзнутом стању. Њихова биолошка комплексност чини их далеко осјетљивијим на оштећења током смрзавања и одмрзавања, пише Политика магазин. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.