Зашто се у неким породицама рађају само дjечаци или само дjевојчице

Годинама се вјеровало да је пол детета чиста случајност – равноправна шанса од 50:50, попут бацања новчића. Нова америчка студија објављена у часопису Science Advances, међутим, доводи у питање ту идеју и сугерише да ствари нису тако једноставне.

Анализом више од 58.000 жена у Сједињеним Државама, које су имале двоје или више порођаја између 1956. и 2015. године, научници су открили да се у појединим породицама чешће рађају дјеца једног пола – било да су у питању само дјечаци или само дјевојчице.

Главна ауторка студије, Сајвен Вонг, докторанд на Харварду, објашњава да се понашање насљеђивања пола може посматрати као да свака породица има свој „подешени новчић“.

На примјер, шанса да породица са три дјевојчице добије још једну ћерку износила је 58 одсто, док је вјероватноћа да породица са три сина добије и четвртог дјечака била нешто виша – 61 одсто. Дакле, „новчић“ може бити благо пристрасан, али и даље постоји могућност оба исхода.

Улога старости мајке
Студија је показала и да године мајке могу да имају одређени утицај. Жене старије од 28 година имале су око 10 одсто већу вјероватноћу да рађају дјецу истог пола у поређењу са онима које су родиле прије 23. године. Стручњаци претпостављају да промјене у хормонском нивоу, квалитету јајних ћелија и окружењу у материци током година могу утицати на развој и одрживост раних ембриона.

Ипак, како напомиње Вонг, то не значи да старије мајке могу да рађају само дјечаке или само дјевојчице. Поред тога, старија мајка обично значи и старијег оца, па је могуће да и очев узраст игра улогу, иако то још увијек није довољно истражено.

Родитељске жеље и избори
Научници су узели у обзир и тзв. „ефекат скупљања купона“ – ситуацију у којој родитељи престају да имају дјецу након што добију жељени пол. Зато је последње дијете сваке породице изузето из анализе. Чак и када су га накнадно укључили, резултати везани за пол остали су исти, нарочито код старијих мајки.

Студија је, такође, испитивала да ли расна припадност, природна боја косе, крвна група, висина или индекс телесне масе мајке у 18. години могу утицати на пол детета. Резултати су показали да ништа од тога нема значаја. Вонг сматра да вјероватно постоји низ малих, сложених фактора који заједно утичу на пол, али да ниједан појединачно није пресудан, преноси портал Parents.

Неосновани трикови за добијање жељеног пола
Према ријечима др Алекса Роблеса са Универзитета Колумбија, резултати истраживања су утјешни за многе породице.

„Нисте сами и није све ствар случаја. Постоје биолошки разлози због којих неке породице имају углавном синове или ћерке. То није нешто што сте ви узроковали, нити нешто што лако можете да промијените – то је дио природне варијабилности људске репродукције.“

Он, такође, истиче да су митови о посебној исхрани, положајима при зачећу или тајмингу односа како би се утицало на пол детета – потпуно неосновани. Биологија је далеко сложенија и не функционише по простим правилима просјека.

Ипак, Вонг наглашава да студија није намјењена предвиђању пола будућих беба, нити подстицању на било какве интервенције, већ бољем разумјевању процеса у материци и подстицању нових истраживања.

„Најважније је да родитељи уживају у здравој трудноћи и у радости доношења новог живота у породицу“, закључује она.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.