Фото: Илустрација
Када мачке падају, оне се обично дочекају на ноге. Ова невјероватна способност ових животиња да се исправе прије него што ударе о тло дуго је збуњивала научнике.
Сада је тим са Универзитета Јамагучи у Јапану ријешио мистерију, а све се своди на то да је грудни дио кичме флексибилнији од слабинског дела, како детаљно наводе у студији објављеној у журналу The Anatomical Record.
Рефлекс исправљања у ваздуху је сложен маневар који штити мачке од озбиљних повреда приликом пада, пише Phys.org. Док се преврћу, кичма се уврће, што наизглед противречи законима физике. То је зато што предмет у ваздуху не би требало да може да се окрене без нечега о шта би се одгурнуо.
Како се мачке уврћу у ваздуху
Да би открили како оне то успијевају, истраживачи су прво проучавали кичме пет мачјих лешева. Одвојили су грудни део кичме (горњи/средњи део леђа) од слабинског дјела (доњи дио леђа) и механички их тестирали под силама увртања како би измерили флексибилност, снагу и отпорност на ротацију. Ово је открило способности мачјег тијела.
Како најлакше уклонити длаке кућних љубимаца са одјеће и намјештаја?
Тим је такође користио камере велике брзине како би снимио двије здраве мачке док падају на мекани јастук. Поставили су маркере на њихова рамена и кукове како би пратили кретање дијелова тијела.
Флексибилна кичма
Тим је открио да мачја кичма није подједнако флексибилна у свим дијеловима. Различити дијелови се померају на различите начине како би помогли животињи да безбједно слетјети. Грудни дио кичме је невјероватно флексибилан и посједује „неутралну зону“, опсег у којем може да се уврне готово слободно за скоро 50 степени уз врло мало напора. У међувремену, слабински дио кичме је много крући и дјелује као стабилизатор.
Током исправљања у ваздуху, мачка прво окреће главу и предње ноге према тлу јер је грудни дио кичме флексибилан, а предњи дио тијела лакши. Потом слиједи задња половина. Крути слабински дио кичме дјелује као чврст ослонац, омогућавајући мачки да брзо замахне предњим дјелом без губљења контроле.
– Ови резултати сугеришу да се ротација трупа током исправљања у ваздуху код мачака одвија секвенцијално, при чему се прво ротира предњи дио трупа, а затим задњи, и да су њихова флексибилна грудна кичма и крута слабинска кичма при аксијалној торзији погодни за овакво понашање – прокоментарисали су аутори студије у свом раду.
Ови налази могу учинити више од самог објашњавања необичног трика кућних љубимаца. Истраживачи сугеришу да би они могли побољшати математичке моделе кретања животиња, помоћи ветеринарима у лијечењу повреда кичме, па чак и довести до окретнијих робота.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.