Зашто се каже "бадњак"?

БЕОГРАД - Бадњи дан је име добио по Бадњаку, храстовом дрвету, које се на данашњи дан сијече и пали. Многи обичаји везани за овај дан су предхришћански, а њихова симболика се стопила са хришћанским вјеровањима. А да ли знате поријекло речи "Бадњак"?

"Бадњак је настао од ријечи "бдење" (уочи празника Христовог рођења) и то вјероватно на подручју јадранског залеђа гдје је ова ријеч посвједочена и одакле се даље ширила", пише Инстаграм страница Порекло ријечи. "Обичај уношења бадњака први пут је забиљежен 1272. године у Дубровнику. По неким тумачењима, има претхришћанско поријекло".

Период године у којем се слави Божић поклапа се да зимском краткодневицом, и тих дана се у кућу уноси олистала грана, како би се "сачувао" живот за прољеће. У вријеме кад почињу дани у којима се ноћ скраћује а обданица продужава, Бадњак се палио, како би дао нову снагу Сунцу. 

Пошто се Бадњак сијече окренут према истоку, то је још један прилог тврдњи се да има везе са култом сунца. Бадњак се пали јер је ватра код старих Словена симболисала поновно рођење. Они су вјеровали да бадњак, као божанско биће, мора умријети да би се поново родио. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.