Зашто резултати Хитлерове ДНК анализе пуне насловне стране широм свијета

Адолф Хитлер је требало да своје најинтимније тајне однесе у гроб. Након његовог самоубиства у берлинском бункеру у априлу 1945. године, његови сарадници су слиједили његова посљедња наређења: његово тијело је требало спалити како непријатељ не би могао да дође до њега. Полили су га бензином и запалили.

Али оно што Фирер није могао да предвиди јесте откриће структуре ДНК осам година касније и истрајност стручњака за форензичку генетику професора Турија Кинга и тима британског Канале 4, који, скоро осам деценија касније, представљају дводјелни "ексклузивни свјетски" документарац "Хитлерова ДНК: Нацрт диктатора", пише британски "Телеграф" , а извјештавају бројни свјетски медији.

Из ДНК је могуће израчунати полигенске скорове, односно процијенити генетске маркере особе и упоредити их са великим узорком популације како би се процијенила генетска предиспозиција за одређена стања, пишу британски медији.

Подругљивост

Најупечатљивији резултат, тврди истраживање, јесте да је Хитлер имао мутацију у дијелу своје ДНК која снажно утиче на протеин кључан за развој полних органа.

Кинг, рођена у Канади, каже да јој је, живећи у Великој Британији, било немогуће да избјегне стару ратну пропагандну подругљивост "Хитлер има само један тестис".

Наиме, 2015. године пронађен је медицински картон из 1923. године у којем се наводи да је Хитлер имао неспуштен десни тестис. Анализа ДНК сада даје тежину тој тврдњи, јер је мутација у гену ПРОК2 снажно повезана са Калмановим синдромом, поремећајем који може проузроковати да се један или оба тестиса не спусте нормално.

Калманов синдром је такође повезан са нижим нивоом тестостерона, смањеним сексуалним нагоном и, у неким случајевима, микропенисом. Документарац се значајним дијелом бави Хитлеровом опсесијом својом полунећаком и дискусијама о "траговима сексуалне активности" или њиховом потпуном одсуству на његовим чаршавима.

Још један полигенски резултат показује да је Хитлерова генетска склоност ка антисоцијалном понашању, то јест, мјере психопатских тенденција, међу 10 процената популације.

Хитлерова дијагноза

Разни истраживачи су годинама покушавали да Хитлеру дају психијатријску дијагнозу. Ирски психијатар, професор Мајкл Фицџералд, каже да је још прије двадесет година био "апсолутно увјерен да Хитлер има читав низ неуроразвојних поремећаја".

Хитлеров резултат за АДХД је био "изнад просјека", као и његов резултат за аутизам. То потврђују документи попут школских извјештаја, тврди Фицџералд.

- Веома је запањујуће колико је трауматично било Хитлерово дјетињство - каже Кеј, аутор књиге "Империја уништења: Историја нацистичког масовног убиства": "Изгубио је четворо од своје петоро браће и сестара и оба родитеља прије него што је напунио 18 година. Мислим да су ови догађаји били подједнако кључни у обликовању Хитлера као особе као и његова генетика", преноси Јутарњи.

Али документарац такође спекулише о тврдњама према којима је Тури Кинг, на примјер, веома опрезна. Једна од њих се тиче извјесне Алојзије Фајт, наводно Хитлерове рођаке у другом кољену, која је послата у гасне коморе након што јој је дијагностикована шизофренија.

- Ово би такође могло имати импликације на разумијевање Хитлеровог менталног стања - каже наратор, "јер се шизофренија преноси у породицама".

Али треба напоменути да скоро свако породично стабло може открити далеког рођака са менталном болешћу - што готово ништа не значи за генетски ризик блиских потомака.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.