Велико откриће на Марсу

Докази са Марса све јасније говоре о прошлости која пркоси слици хладне и беживотне пустиње. Нова студија сугерише да је Црвена планета прије неколико милијарди година била топла и влажна, што директно доводи у питање теорију о вјечито залеђеном свијету

Ово откриће из корјена мијења разумјевање услова у којима је живот могао да настане.

Геолошка историја Марса, планете старе колико и Земља, подијељена је на епохе, а у фокусу истраживања је Ноацхиан – период од пре 4,1 до 3,7 милијарди година. То је било сурово вријеме "Позног тешког бомбардовања" (Лате Хеавy Бомбардмент), када су соларним системом управљали удари метеора. Ожиљци те ере, попут басена Хеллас и Аргyре, толико су пространи да би могли да приме сву воду Средоземног мора.

Иако такав хаос не дјелује као колијевка живота, научници верују да је управо тада Марс био најпогоднији за живот. Пресушене ријечне долине, корита језера и древне делте свједоче о води која је некада слободно текла површином.

Ипак, дебата о клими и даље траје: да ли су вулкани и удари метеора само накратко отапали лед, или је атмосфера била довољно густа да задржи топлоту Сунца, које је тада било 30 одсто слабије него данас?

Одговор можда доноси ровер Персеверанце. На локацији кратера Језеро, ровер је анализирао глинене облутке богате алуминијумом. Детаљна хемијска анализа показала је да ове стјене нису настале под утицајем вреле, хидротермалне воде изазване ударима метеора, већ су деценијама, па и вијековима, биле изложене умјереним температурама и упорним, обилним кишама. Састав ове глине неодољиво подсјећа на онај са Земље из периода када је наша планета имала тропску климу.

Закључак студије је фасцинантан: Марс је имао влажне интервале који су трајали милионима година, стварајући можда најпогодније услове за живот у историји планете.

Међутим, овде прича добија горак преокрет. Персеверанце је већ прикупио узорке који би могли да садрже биосегнатуре – трагове древног живота. Ти драгоцјени докази су запечаћени и чекају транспорт на Земљу. Нажалост, Наса је недавно отказала мисију повратка узорака, па ће кључни одговори годинама остати заробљени у прашини Марса.

Док чекамо да ти узорци стигну у лабораторије, остаје нам само да замишљамо призор: милијардама година прије првог човјека, данашњим пустим и вјетровитим кратером Језеро одзвањао је пљусак тропске кише, док је под њом, можда, бујао читав један екосистем, преноси ПЦ прес.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.