Све је више планета на којима би могли да откријемо живот

​Након што су научници са Универзитета Калифорнија у граду Ервајну открили ГЈ 251 ц, пажња астрономске заједнице усмјерила се на потенцијал ове егзопланете да подржи живот. Планета, која припада класи супер-Земаља, налази се у "зони погодног живота" своје звијезде и удаљена је свега осамнаест свјетлосних година од Земље, што је у космичким размјерама изузетно близу. Ово откриће отвара нове могућности за проучавање атмосфера и површина егзопланета које би могле да имају услове сличне Земљи.

Новооткривена планета би, под правим условима, могла да има течну воду на површини, што је кључни предуслов за живот какав познајемо. Управо због блискости и погодне позиције, научници је сматрају једним од најперспективнијих кандидата за даља посматрања.

Егзопланете у зони погодног живота
До данас је откривено више хиљада егзопланета, али само мали број њих се налази у "повољној зони".

Поред ГЈ 251 ц, неке од најпознатијих егзопланета које би могле имати услове за живот су Проxима б, која кружи око најближе звијезде Сунцу, Проксима Кентаури и ТРАППИСТ-1е, једна од седам планета у систему ТРАППИСТ-1, које имају површине на којима вода у течном облику може постојати.

Ове планете су предмет интензивних истраживања јер нам могу дати увид у потенцијалну биосферу ван Сунчевог система.

Иако имамо све више података о егзопланетама, још увијек је много тога што не знамо. На примјер, знамо да неке егзопланете имају густе гасовите атмосфере, док друге могу бити стјеновите и налик Земљи, али детаљи о њиховој геологији, саставу атмосфере или потенцијалу за подршку животу остају веома ограничени.

Технологије као што су спектроскопија и будући свемирски телескопи омогућиће нам да прецизније одредимо да ли ове планете имају воду, кисеоник или друге кључне елементе за живот.

Истраживање егзопланета не само да нам помаже да разумијемо колико је Земља јединствена, већ и да сагледамо колико су слични или различити услови живота у свемиру. 

Како је планета ГЈ 251 с откривена?
Откриће ГЈ 251 ц резултат је изузетно прецизних мјерења кретања њене матичне звијезде. Звијезда је М-патуљак, врло чест тип у нашој галаксији, али и прилично немирна. Тамне мрље на површини и изненадни бљескови свјетлости чине мјерења изазовним.

Астрономи су користили два најсавременија инструмента за мјерење радијалне брзине - уређај за проналажење планета у насељивим зонама и високопрецизни спектрограф, који могу да открију мала гравитациона "повлачења" звијезде због присуства планета.

Анализом података научници су утврдили статистички значајан сигнал који потврђује постојање ГЈ 251 ц, а потпуна потврда очекује се када будући телескопи омогуће директно снимање.

Потрага за животом у Сунчевом систему - одговори можда већ 2030. године
Док посматрамо далеке свијетове, потенцијални живот у Сунчевом систему је близу и директно доступан.

Јупитеров мјесец Европа и Сатурнов Енцеладус најбољи су кандидати за потрагу за животом и зато дуго интригирају научнике. Европа је потпуно прекривена дебелим слојем леда, али испод те ледене коре крије се океан који би могао да буде два или три пута већи од свих земаљских океана заједно.

Гравитациона интеракција са Јупитером ствара плимске силе које грију унутрашњост Европе, што доводи до кретања воде и стварања пукотина на површини. Из ових пукотина повремено избијају гејзири воде који су доказ активности испод леда.

Да би испитала овај ледени свијет, НАСА је 14. октобра 2024. године лансирала летелицу "Еуропа Цлиппер" која ће до Јупитера стићи 2030. године.

План је да обави 49 прелета поред Европе. Неки ће бити на удаљености од само 25 километара од површине. На сваком прелету, инструменти ће анализирати структуру леда, хемијски састав и термалне аномалије, док ће радар мапирати океан који је испод.

Радијација Јупитера представља велики изазов, па је електроника летјелице смјештена у специјално "сигурносно крило", отпорно на високе дозе зрачења.

Други кандидат на коме би могло да буде трагова живота је мали Сатурнов мјесец Енцеладус. Његови гејзири већ избацују млазове воде, леда и органских молекула у свемир, што је летјелица Касини искористила да открије течну воду испод леда и хидротермалне изворе.

Енцеладус је права природна лабораторија за проучавање услова који могу да омогуће живот.

Путовање кроз свемир и откривање живота
Велике наде се полажу у мисију Европа Клипер. Сваки прелет откриваће пукотине, гејзире и слојеве леда, док ће инструменти биљежити хемијске трагове живота. Камере су спремне за снимање блиставе ледене површине, док ће радар проналазити канале воде испод леда. За то вријеме спектрометри имају задатак да анализирају органске молекуле који би могли бити доказ живота.

Истовремено, у даљем космосу, телескопи будућности посматраће ГЈ 251 ц, али и друге егзоплатене на којима би могло да буде живота.

Ова паралелна потрага, у нашем Сунчевом систему и ван њега, показује да потрага за животом није само научна мисија, већ права епска авантура јер једног дана она може дати одговор на највеће питање човјечанства - да ли смо сами у свемиру или је живот у универзуму далеко чешћи него што смо икада замишљали, преноси "РТС".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.