Шта би се догодило када би Мјесец изненада нестао?

Мјесец кружи око Земље милијардама година. На просјечној удаљености од око 384.400 километара, једини природни сателит наше планете обликује живот на Земљи много више него што већина људи схвата.

Поводом Међународног дана Мјесеца, који је обиљежен 20. јула, НАСА је понудила научно утемељен одговор на занимљиво питање – шта би се догодило када би Мјесец изненада нестао?

Нестанак годишњих доба

Одговор америчке свемирске агенције је јасан – Земља би постала потпуно другачије мјесто.

Неке посљедице биле би тренутне, попут знатно тамнијих ноћи и драстично слабијих плима и осека. Друге би се развијале током дугих периода, па чак и милијарди година, укључујући промјене стабилности Земљине осе и њене ротације.

Дакле, Мјесец је једини природни сателит Земље. Иако на њему није могућ живот какав познајемо, јер нема атмосферу, његова улога у одржавању услова за живот на нашој планети од пресудног је значаја.

Његова гравитација дјелује као стабилизатор Земљине осе ротације. Та оса је данас нагнута под углом од приближно 23,5 степени у односу на раван Земљине путање око Сунца, а управо тај нагиб омогућава смјену годишњих доба на сјеверној и јужној хемисфери.

Када би Мјесец нестао, стабилност Земљине осе била би озбиљно нарушена.

Према прорачунима стручњака из Краљевских музеја Гринича (Royal Museums Greenwich), нагиб осе могао би да почне нагло и непредвидиво да се мијења.

У најекстремнијем сценарију оса би могла да буде готово усправна, због чега би годишња доба готово нестала. Уколико би се, с друге стране, нагиб додатно повећао, поједини дијелови планете могли би да доживљавају много топлија љета, знатно оштрије зиме или чак нова ледена доба.

Слабије плиме и осjеке

Мјесец је и главни покретач плиме и осеке на Земљи. Његова гравитациона сила одговорна је за највећи дио периодичног подизања и спуштања нивоа мора.

„Сунце такође утиче на плиму и осеку, али је његов утицај приближно упола слабији од утицаја Мјесеца“, објашњава Мартин Кнапмајер из Њемачког центра за ваздухопловство и астронаутику (DLR).

Без Мјесеца плима и осека биле би вишеструко слабије. То би из коријена промијенило приобалне екосистеме који зависе од њиховог редовног циклуса. Многе врсте, попут шкољки, морских звијезда, пужева и бројних ракова, могле би да изгубе своја природна станишта.

Пошто плима и осека утичу и на океанске струје које распоређују топлоту широм планете, разлике у температурама између различитих региона Земље могле би да постану знатно израженије.

Мјесец утиче на Земљу и на још један важан начин. Током милијарди година његова гравитација постепено је успоравала ротацију наше планете. У далекој прошлости један дан трајао је свега неколико сати, док данас траје приближно 24 часа.

„Када бисмо овог тренутка уклонили Мјесец, његово успоравање Земљине ротације би престало, али не би постојала сила која би поново убрзала окретање Земље“, каже Кнапмајер.

Знатно тамније ноћи

Међутим, током милијарди година Сунце би наставило да успорава Земљину ротацију, па би на крају могло да дође до тога да Земља Сунцу увијек буде окренута истом страном, слично као што Мјесец данас према Земљи стално показује исту хемисферу.

Идемо даље. Нестанак Мјесеца одмах би погодио и животињски свијет, преноси The Star.

Многе ноћне врсте користе мјесечеву свјетлост за оријентацију или су своје ловачко и репродуктивно понашање прилагодиле мјесечевим мијенама.

Без Мјесеца ноћи би биле знатно тамније, а појединим предаторима било би теже да пронађу плијен, док би друге врсте могле да имају користи од већег мрака.

Такве промјене могле би значајно да измијене постојеће екосистеме и наруше равнотежу између бројних биљних и животињских врста.

Дакле, иако би Земља наставила да постоји и без свог природног сателита, научници истичу да би посљедице његовог нестанка биле далекосежне.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.