Фото: Илустрација/AI
| Снимљено биће као из научно-фантастичних филмова
Једно од најнеобичнијих морских створења први пут је снимљено живо у свом природном окружењу.
Током истраживања Атлантског океана (подручја Doldrums Megatransform и Fracture Zone), помоћу подводног пловила SuBastian, научници су угледали ријетку врсту рибе с провидном главом.
Ријеч је о врсти Winteria telescopa, а истраживачи Schmidt Ocean Institute су је снимили на дубини од 710 метара.
Необична грађа омогућава научницима да виде унутрашњу структуру главе и очију ове врсте риба, које су постављене бочно. Такав положај им помаже да региструју и најслабије трагове свјетлости који пролазе из горњих слојева океана.
У потпуној тами сваки трачак свјетлости може значити разлику између преживљавања и пропуштеног плијена, преноси Daily Mail.
Уз то, природа се постарала да њихове очи могу да уоче бљескове биолуминисценције - природне свјетлости коју стварају многи дубокоморски организми, укључујући потенцијални плијен.
Иако је Winteria telescopa дуго позната врста, готово све информације потицале су из проучавања примјерака који су извађени из рибарских мрежа.
Проблем је у томе што се њихова њежна, провидна купола која прекрива главу често “уруши” када се извуку на површину. Због нагле промјене притиска и услова средине, тијело се оштећује, па истраживачи углавном нијесу имали прилику да виде како риба заиста изгледа и понаша се док је жива.
Сада су научници добили прилику да виде и сниме њено понашање, начин кретања и стратегије лова.
Већина јединки ове врсте живи на дубинама између 600 и 1.000 метара, у такозваној мезопелагичној зони, познатој као “зона сумрака”.
Научници сматрају да је Winteria telescopa опортунистички предатор - не лови увијек активно, већ користи прилике које му се укажу. Рецимо, често извлачи ситна створења заробљена међу пипцима медуза.
Провидна заштитна опна преко главе можда има и функцију да заштити очи од жарних ћелија медуза док се приближавају потенцијалном плијену, сматрају научници.
Изгледом подсјећају на бића из научно-фантастичних филмова, али су веома мале рибе. Већина јединки достиже дужину од 10 до 15 центиметара.
Током истраживања, научници су пронашли и два до сада непозната хидротермална извора, скривена дубоко унутар зоне расцјепа океанског дна.
Ови извори избацују врелу течност богату минералима и представљају јединствене екосистеме који опстају потпуно независно од сунчеве свјетлости.
Умјесто фотосинтезе, организми око хидротермалних извора користе хемијску енергију из минерала - процес познат као хемосинтеза.
Таква мјеста научницима пружају драгоцјене информације о томе како живот може да опстане вома екстремним условима и представљају важна подручја за проучавање могућности живота ван Земље.
Др Паула Запата Рамирез са Универзитета у Колумбији каже да је тим кренуо у експедицију са циљем да пронађе хидротермалне изворе, геолошке расцјепе и подводне планине, али да је добио много више.
“Сваки узорак, свака слика и свако откриће приближавају нас разумјевању скривених дијелова наше планете“, казала је, преноси Телеграф.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.