Руски научници развили нови крвни тест за рано откривање рака материце

МОСКВА - Дијагностику болести ендометријума (унутрашње слузокоже материце) развили су руски научници анализом крви уз коришћење минимално инвазивне методе која се зове Рамaнова спектроскопија (SERS), саопштила је прес служба Универзитета „Сеченов“.

Према истраживачима, SERS анализа може да смањи број непотребних инвазивних процедура за приближно 40 одсто и скрати вријеме дијагностике са 14 на три дана.

„Руски научници су предложили алтернативу ултразвуку и хистероскопији за откривање уобичајених болести материце - минимално инвазивни тест крви заснован на површински појачаној Рамановој спектроскопији. Ова метода омогућава веома прецизну дијагнозу полипа, хиперплазије и рака ендометријума у раној фази“, истакла је прес служба универзитета.

Рак ендометријума је трећи најчешћи рак код жена у Русији, а његова учесталост расте. Полипи и хиперплазија ендометријума могу довести до анемије, неплодности и малигне трансформације.

Болести ендометријума се обично дијагностикују ултразвуком, хистероскопијом и, ако се сумња на рак, биопсијом ткива. Међутим, ове методе су инвазивне, носе ризик од компликација као што су крварење, инфекција и стварање адхезија, и нису увијек довољно информативне.

Аутори студије, специјалисти са Универзитета Сеченов, заједно са колегама са Самарског националног истраживачког универзитета и Института за физику чврстог стања „Ју. А. Осипјан“ Руске академије наука, пионири су у коришћењу површински појачане Раманове спектроскопије (SERS) за откривање гинеколошких болести.

„Ово је једна од најтачнијих молекуларних дијагностичких метода - спектроскопија може да одреди састав практично било које супстанце, било да је у чврстом стању, течности или гасу. Технологија се заснива на јединственом начину на који сваки молекул расијава свјетлост, стварајући јединствени спектрални 'отисак прста' дате супстанце. Овај ефекат се користи у многим областима науке, укључујући медицину, али ово је први пут да је коришћен у дијагнози ендометријалних патологија“, рекао је Дмитриј Артемјев, вршилац дужности шефа Катедре за ласерске и биотехничке системе на Универзитету у Самари.

Научници су анализирали крвну плазму пацијенткиња и идентификовали промјене карактеристичне за ендометријалне полипе, хиперплазију и аденокарцином: код жена са овим стањима, нивои одређених аминокиселина су неколико пута већи од нормалних. Како се наводи у студији, то су специфични маркери за патологију материце - на примјер, слика би била другачија код цријевних полипа.

За анализу је довољна мала епрувета (4 мл) крви. Узорак се центрифугира да би се добила плазма, која се затим наноси на посебну подлогу која садржи сребрне наночестице, које појачавају сигнал милионе пута. Након сушења на собној температури, узорак се зрачи ласером таласне дужине од 785 нанометара. Детектор биљежи нееластично расијану свјетлост, а специјализовани софтвер идентификује вршне вриједности које одговарају одређеним молекулима. Врхови на спектрограму „говоре“ научницима о одређеној болести.

За тумачење резултата користе се мултиваријантне статистичке методе - метода пројекције латентне структуре и дискриминантна анализа. Ово осигурава да је дијагноза независна од субјективне перцепције љекара.

Метода је тестирана у Сеченовском центру за материнство и бригу о дјеци на 120 пацијената са потврђеним дијагнозама. SERS анализа је показала већу тачност у поређењу са ултразвуком и хистероскопијом.

Штавише, како се истиче, метода је показала високу осјетљивост и специфичност, што значи да не само да може да детектује позитиван резултат када пацијент дефинитивно има болест, већ и да избјегне лажно позитивне резултате код здравих пацијената.

Према ауторима, ефикасност нове методе у дијагностици различитих ендометријалних патологија је сљедећа: полипи: тачност - 93,1 одсто (ултразвук - 75,4 одсто, хистероскопија - 83,6 одсто), специфичност - 100 одсто, осјетљивост - 87,1 одсто. Хиперплазија ендометријума без атипије: тачност - 88,3 одсто (ултразвук - 75 одсто, хистероскопија - 83,3 одсто), осјетљивост - 93,3 одсто, специфичност - 83,3 одсто. Аденокарцином (рак) ендометријума: тачност - 93,9 одсто (ултразвук - 81 одсто), специфичност - 100 одсто, осјетљивост - 86,2 одсто.

Опрема за Раманову спектроскопију је компактна и лако доступна, а сам тест траје само неколико минута. Због тога је метод погодан за широко распрострањен скрининг, посебно код жена у ризику, као што су оне са абнормалним крварењем из материце, гојазношћу, синдромом полицистичних јајника и историјом рака.

Резултати студије објављени су у часопису „Проблеми гинекологије, акушерства и перинатологије“.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.