Роботи-инсекти полако постају стварност: Научници први пут „пресјекли каблове”

М.Ш.
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Роботи-инсекти полако постају стварност: Научници први пут „пресјекли каблове”

Сигурно сте више пута у филмовима гледали минијатурне летеће роботе инсекте који обављају специјалне задатке, од шпијунирања до постављања експлозива или мотрења на уљезе. Научници са Универзитета Вашингтон уложили су велике напоре у истраживање и развој ових мини-робота.

Летећи роботи величине инсекта у будућности ће моћи да обављају послове надзора усјева из ваздуха, детекције цурења гаса и друге послове који могу да буду опасни по здравље човјека.

Роботи имају малена крила којима опонашају летење инсекта јер су исувише мали да користе пропелере као код дронова. Јефтини су за производњу и могу да се увуку и у најмањи простор. Главни проблем је што су и даље везани за земљу. Електроника која је потребна за напајање и контролу њихових крила је исувише тешка и налази се на земљи.

Научници са Универзитета Вашингтон су сада први пут успјели да „пресијеку каблове” и омогуће свом роботу инсекту да самостално полети. Резултате су представили на међународној конференцији која је прије неколико дана одржана у Бризбејну у Аустралији.

Летећи робот је мало тежи од чачкалице, док се напаја преко ласерског зрака. Користи минијатурно струјно коло које конвертује ласерску у електричну енергију како би могао да напаја крила. Великим научним напорима фикција полако постаје стварност. Махање крилима је процес који захтијева велику количину енергије, док су извори енергије и уређај за контролисање крила исувише велики и гломазни, тако да не могу да стану на крила инсекта. Летећи робот прије овог је имао поводац преко кога је добијао енергију и примао контроле.

Треба нагласити да ласер не може да обезбиједи довољно енергије за покретање крила. Из тог разлога тим је дизајнирао струјно коло које седам волти пристиглих од ласера конвертује у 240 волти, што је довољно за самосталан лет. А како би робот могао сам да контролише крила, у исто струјно коло убачен је микроконтролер.

Микроконтролер се понаша као прави мозак који контролише крила. Он у сваком тренутку „каже” крилима да машу брже или спорије или да престану са махањем. Контролер шаље волтажу у таласима како би опонашали махање крила правих инсеката.

Нови робот инсект тренутно је способан да полети и слети. Када његова ћелија престане да прима директно ласерски зрак, аутоматски остане без енергије и слијеће. Планови су да модернија верзија робота буде у могућности да лети уз помоћ ласера којим ће моћи да се управља како би робот могао да лети у више смјерова.

Будуће верзије робота ће можда да користе и минијатурне батерије или да прикупљају енергију од радио-таласа, истакли су научници. Они ће имати и модернији мозак и систем сензора који ће помагати роботима у навигацији и самосталном завршавању задатака.

Практична примјена ових робота је веома широка. У будућности ће моћи да контролишу и цурење метана или неког другог гаса. Рој робота инсеката летеће око зграда, завириваће у сваки угао и детектовати опасно цурење гаса. Смањењем цурења гаса повећава се безбједност станара зграде, али утиче се и на смањење загађености ваздуха.

Роботи би били конструисани по угледу на муве које лете около и налазе храну по мирису. Машта режисера научнофантастичних филмова полако постаје стварност.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.