Наука
Фото: Роботи бумбари би могли опрашивати биљке на Марсу (ВИДЕО)
БОСТОН - Нова генерација микроробота у облику инсеката коју развијају стручњаци Технолошког института у Масачусетсу, чувеног MIT, добила је и бумбаре.
Истраживачи се надају да би ови бумбари, једног дана, могли да помогну при задацима попут вештачког опрашивања, можда чак и на другим планетама. Малена машина, која је тешка мање од спајалице, може да маше крилима до 400 пута у секунди и достиже максималну брзину од два метра у секунди. Такође може да се окреће и лебди.
„Само покушавамо да имитирамо невјероватне маневре које бумбари могу да направе“, каже Јисуан „Немо“ Сјао, докторанд Ем-Ај-Тија (Massachusetts Institute of Technology – MIT) који ради на развоју робота.
Истраживачи најбоље лабораторије за микророботику се надају да би ови бумбари, једног дана, могли да помогну при задацима попут вештачког опрашивања, можда чак и на другим планетама.
„Ако ћете нешто узгајати на Марсу, вjероватно не желите да допремите много правих инсеката да би опрашивали биљке. Ту би наш робот потенцијално могао да дође до изражаја“, објашњава Немо.
Кевин Чен, ванредни професор на Ем-Ај-Тију и главни истраживач у Лабораторији за меку и микро роботику, додаје да тим не жели да замени пчеле, већ да користи роботе у ситуацијама у којима инсекти не могу да обаве одређене задатке.
Инсекти-роботи, на примјер, могли би се користити на фармама у затвореном простору гдје се усјеви гаје под ултраљубичастим освијетљењем.
„Пчелама је веома тешко да преживе у таквом окружењу“, истакао је професор Чен.
Широм свијета, стручњаци за развој технологије окрећу се природи како би код правих бића видјели корисне механизме на основу којих даље стварају роботе који би могли боље да обављају сложене задатке од традиционалне технологије или да би у тешким окружењима обезбиједили адекватну замјену.
На Универзитету Јејл, истраживачи су развили робота инспирисаног геконом који може да ампутира сопствене удове – способност која би могла бити корисна у мисијама потраге и спасавања из опасних рушевина.
Такође, истраживачи са јужнокорејског Универзитета Чунг-Анг недавно су представили меког робота који се може савијати и пузати попут гусјенице.
„Милиони година еволуције помогли су да се (инсектима и животињама) пружи најбоље рјешење, посебно када је ријеч о кретању“, каже Сјао, који пише алгоритме који говоре роботима у облику бумбара и пчела како да се крећу.
Робот-бумбар лети користећи меке вјештачке мишиће који се издужују и скупљају како би махали крилима, а које је развио други докторанд Сухан Ким.
Крила су прављена уз помоћ ласера за прецизно сјечење материјала, док су сићуни унутрашњи механизми бумбара величине дијелова сата и такође су осмишљени и направљени у оквиру Ем-Ај-Тија.
Тим такође ради на роботу који личи на скакавца и има његове особине. Машина, мања од људског палца, може да скочи 20 центиметара увис и да се креће по различитим теренима од травнате површине, преко леда па све до листа.
Сјао каже да је овај робот који скаче енергетски ефикаснији од летећег робота.
Сензори и напајање – следећи корак развоја
Мале димензије робота који наликују пчелама и скакавцима могле би бити веома корисне за мисије потраге и спасавања или истраживање мјеста попут унутрашњости цјевовода или мотора са турбином.
Следећи корак, како истиче Сјао, да би се технологија могла примјенити у стварном свијету је додавање сензора који би достављали информације роботима, као и рјешавање проблема напајања батерија. Роботи се тренутно ослањају на жично напајање. „Веома је тешко поставити мали извор енергије на мале роботе“, додаје Чен.
Могућност пуштања потпуно аутономног робота на терен могла би бити удаљена 20 до 30 година, процјена је овог докторанда Ем-Ај-Тија који истиче да се много тога може научити из кретања, понашања и структуре инсеката и да ће се његов тим у даљем развоју робота доста ослањати на природне способности тих бића.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
