Први научник из БиХ са ауторским радом у часопису "Nature"

Един Муратспахић постао је први научник из БиХ чији је ауторски рад објављен у најпрестижнијем научном часопису на свијету "Натуре", заједно са тимом предвођеним добитником Нобелове награде за хемију за 2024. годину, професором Давидом Бакером.

Објавио је то на својој Facebook страници др Едхем Чустовић, који живи у Аустралији и ради на Универзитету Ла Тробе, искусни инжењер и предузетник, као и директор Фондације будућности у БиХ, који путем друштвених мрежа промовише приче о успјесима бх. грађана широм свијета.

Рад објављен у престижном часопису "Nature"

Како је написао Чустовић, ово није  "само још један научни рад".

"Тим је успио помоћу умјетне интелигенције дизајнирати потпуно нове протеине који могу прецизно контролисати једне од најважнијих рецептора у људском тијелу, ГПЦР рецепторе", наводи он.

Додаје да управо ови рецептори контролишу:

• бол

• хормоне

• метаболизам

• рад мозга

• имунитет

• срце

• мигрене

• дијабетес

• гојазност

• па чак и развој многих болести.

Истиче да више од трећине данашњих лијекова дјелује управо преко ГПЦР рецептора.

Нова генерација лијекова

"До сада је било готово немогуће прецизно дизајнирати протеине који их могу контролисати. А сада су то успјели. Користећи АИ алате, тим је креирао потпуно нове "мини-протеине" који: активирају рецепторе, блокирају рецепторе, потенцијално отварају врата новој генерацији лијекова", каже Чустовић.

Истиче да је посебно инспиративно  што је Един прије само неколико година дошао у лабораторију Давида Бакера из готово потпуно експерименталне позадине, без великог искуства у рачунарском дизајну протеина.

"Данас води револуционарне пројекте у једној од најважнијих лабораторија свијета за АИ биологију. Ово је још један доказ да Босна и Херцеговина има људе који могу бити дио највећих свјетских научних пробоја. Од Босне и Херцеговине до самог врха свјетске науке", закључио је Чустовић.

Од амбициозне идеје до "Naturе" публикације

У емотивној објави након објављивања рада, Един је подијелио дио свог научног пута:

"2021. године написао сам пријаву за постдокторску позицију у лабораторији Давида Бакера са циљем који је тада дјеловао амбициозно и неизвјесно: користити рачунарски дизајн протеина за циљано дјеловање на ГПЦР рецепторе", преноси BH Futures Foundation.

Пет година касније, управо тај циљ резултирао је објавом у часопису "Натуре".

Данас Един ради на Институту за дизајн протеина при Универзитету Вашингтон у Сијетлу, једном од водећих свјетских центара за развој нових протеина помоћу вјештачке интелигенције и рачунарских метода. 

Његово истраживање фокусирано је на креирање потпуно нових протеина који не постоје у природи, а који могу имати револуционарне примјене у медицини и фармацији.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.