Мистерија древних симбола: Да ли су пећински цртежи најстарије писмо човјечанства?

БЕРЛИН - Цртежи на предметима старим више од 40.000 година, који су дуго сматрани декорацијом, могли би да представљају рани облик записивања информација, десетине хиљада година прије појаве првог писма, показало је истраживање њемачких научника.

Кључна открића истраживања

• Цртежи стари преко 40.000 година могли би бити рани облик записивања информација, много прије првог писма.
• Анализирано је преко 3.000 ознака на 260 предмета из периода од 34.000 до 45.000 година прије нове ере.
• Ознаке су изузетно структуриране и показују сличност са прото-клинастим писмом.
• Истраживање сугерише развој способности визуелног записивања података, а не нужно и употребу језика или граматике.
• Тачно значење ових симбола (власништво, ловачки записи, ритуално знање) још увијек није утврђено.

Мистерија древних симбола: Праисторијски цртежи као први записи?

Научници са Универзитета Сарланд и Музеја за праисторију у Берлину анализирали су више од 3.000 ознака на око 260 предмета који датирају из периода од прије 34.000 до 45.000 година, преноси Тајмс.

Многи артефакти потичу из пећина са планинског вијенца Швапска Јура у југозападној Њемачкој, региону познатом по умјетности из леденог доба. Међу њима је и мала фигурица мамута исклесана од слоноваче и фигура "човјека лава" из пећине Холенштајн-Штадел, које су обиљежене правилним редовима крстова, тачака и зарезима. Слични низови се појављују на алатима и предметима широм Европе.

Анализа открива структуру: Веза са прото-клинастим писмом

Примјена рачунарских метода из лингвистике показала је да су секвенце ових знакова изузетно структуриране и имају сличност са прото-клинастим писмом, системом знакова који се појавио у јужној Месопотамији, око 3.000 година прије нове ере.

Научници објашњавају да високо предвидљив низ (као што је "крст, крст, крст, крст") може да носи много мање информација од разноврснијег (на примјер: "крст, тачка, крст, линија").

Нови поглед на писменост: Визуелно биљежење података прије језика

Поред тога, истраживачи наглашавају да ова открића не значе да су Европљани из каменог доба "користили ријечи или граматику", али сугеришу да су развили способност визуелног записивања података, десетинама хиљада година прије изума правог писма.

Шта нам поручују древни умјетници? Значење симбола и будућа истраживања

Археолози и лингвисти истичу да су ово тек први кораци у разумијевању значења ових ознака – да ли су обиљежавале власништво, ловачке записе, ритуално знање или нешто друго, још није утврђено.

"Постоји много теорија, али до сада је урађено врло мало емпиријског рада", рекао је Кристијан Бенц, лингвиста са Универзитета у Сарланду.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.