Помjерен „Сат судњег дана” - остало још само 85 секунди

Казаљке чувеног „Сата судњег дана”, симболичног показатеља глобалне угрожености човјечанства, помјерене су на свега 85 секунди до поноћи, што је најближа тачка до потпуне катастрофе у готово осам деценија дугој историји овог упозорења.

Научници који стоје иза овог сата упозоравају да се свијет никада није налазио у овако ризичној ситуацији.

Оваква одлука одражава растуће пријетње са којима се суочава човјечанство: од нуклеарног наоружања и климатских промјена, па све до развоја вјештачке интелигенције и других технологија које могу имати разорне посљедице.

Поноћ на „Сату судњег дана” симболизује тренутак потпуног уништења људске цивилизације, наводи CNN.

Након што је сат током 2023. и 2024. године стајао на 90 секунди до поноћи, научници су одлучили да га додатно помјере унапријед, оцијенивши да није остварен довољан напредак у рјешавању кључних глобалних проблема. Прошле године казаљке су биле постављене на 89 секунди до поноћи, што је тада представљало рекордну близину глобалној пропасти.

Међу најважнијим ризицима пред којима се налази људска врста истакнути су нуклеарна пријетња, климатска криза, биолошке опасности, али и развој „деструктивних технологија”, међу којима се посебно издваја вјештачка интелигенција.

Као додатне егзистенцијалне изазове навели су и све присутније ширење дезинформација и теорија завјере.

„Човјечанство није постигло довољан напредак када је ријеч о егзистенцијалним ризицима који угрожавају све нас”, изјавила је Александра Бел, предсједница и извршна директорка Билтена атомских научника, објашњавајући разлоге за овогодишње помјерање сата.

Према њеним ријечима, „Сат судњег дана” представља алат за комуникацију који показује колико смо близу самоуништења помоћу технологија које смо сами створили.

„Ризици с којима се суочавамо непрестано расту. Свака секунда је драгоцјена и вријеме нам истиче”, упозорила је она, додајући да је то „тешка истина, али наша стварност”.

Шта је „Сат судњег дана”

Билтен атомских научника основан је 1945. године као непрофитна организација коју је покренула група научника укључених у „Пројекат Менхетн”, тајни програм развоја атомске бомбе током Другог свјетског рата. Иако је у почетку фокус био искључиво на нуклеарној пријетњи, Билтен је 2007. године у своје процјене укључио и климатске промјене, препознајући их као једнако озбиљан ризик за опстанак човјечанства.

Већ 79 година научници Билтена сваке године прилагођавају вријеме на сату у складу са процјеном колико је свијет близу самоуништења. Одлуку доноси Научни и безбједносни одбор Билтена, у сарадњи с Одбором покровитеља, који је још у децембру 1948. године основао Алберт Ајнштајн, док је први предсједник тог тијела био Џулијус Роберт Опенхајмер. Данас овај одбор укључује осам добитника Нобелове награде.

Иако се често поставља питање колико је Сат судњег дана „стваран”, из Билтена наглашавају да он никада није замишљен као прецизан инструмент за мјерење егзистенцијалних пријетњи. Његова сврха је да подстакне јавну расправу о сложеним научним питањима и кризама с којима се планета суочава. Ипак, поједини стручњаци који нису учествовали у његовом подешавању, доводе у питање његову практичну вриједност.

„То је несавршена метафора”, изјавио је за CNN 2022. године др Мајкл Ман, угледни професор са Одјељења за науке о Земљи и животној средини Универзитета Пенсилваније.

Он је истакао да сат обједињује различите врсте ризика који се одвијају у различитим временским оквирима, али је додао да и даље представља снажно реторичко средство које нас из године у годину подсјећа на крхкост људског постојања на планети.

Слично мишљење изнијела је и Ерин Мекдоналд, виша аналитичарка Глобалног безбједносног програма „Уније забринутих научника”, која је још 2022. године изјавила да Билтен сваке године промишљено доноси одлуке како би скренуо пажњу на егзистенцијалне пријетње. „Иако бих вољела да се поново вратимо разговору о минутима до поноћи, умјесто о секундама, то, нажалост, више не одражава стварно стање свијета”, рекла је она.

Могуће је и враћање казаљки уназад

„Сат судњег дана” до сада никада није показао поноћ, а бивша предсједница и извршна директорка Билтена Рејчел Бронсон, која данас обавља функцију више савјетнице, изражава наду да се то никада неће ни догодити. „Када сат покаже поноћ, то би значило да је дошло до неке врсте нуклеарног сукоба или катастрофалних климатских промјена које су избрисале човјечанство”, објаснила је она, додајући: „Никада не желимо да дођемо до те тачке, а вјероватно не бисмо ни знали када бисмо је достигли.”

Ипак, помјерање казаљки уназад и даље је могуће уколико се предузму храбре и суштинске мјере.

Најдаље од поноћи „Сат судњег дана” био је 1991. године, када је показивао 17 минута до поноћи, након што је администрација тадашњег америчког предсједника Џорџа Буша старијег потписала Споразум о смањењу стратешког наоружања са Совјетским Савезом.

„Ми у Билтену вјерујемо да људи, будући да су створили ове пријетње, имају моћ и да их смање”, поручила је Бронсон. „Али, то није лако и никада није било. То захтијева озбиљан рад и глобални ангажман на свим нивоима друштва.”

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.