Наука
Фото: илустрација
Температурни стрес због климатских промјена покреће генетске мутације код поларних медвједа на југу Гренланда.
То је један од начина на који се ова животињска врста бори са промјенљивом климом. Наиме, свјетски нивои морског леда пали су на рекордно низак ниво, а загријавање планете подиже ниво мора. Ове промјене угрожавају поларне медвједе, који живе и лове на све мањим леденим покривачима.
Али група поларних медвједа на југу Гренланда можда еволуира како би се носила са својим изазовним окружењем. Истраживачи су пронашли везу између промјена у ДНК поларних медвједа и пораста температуре, пише Live Science.
Студија, објављена у часопису Мобиле ДНА, „показује, по први пут, да јединствена група поларних медвједа у најтоплијем дијелу Гренланда користи 'скакајуће гене' да брзо препишу сопствену ДНК, што би могао бити очајнички механизам преживљавања против топљења морског леда”, рекла је у главна ауторка Алис Годен, виши научни сарадник на Универзитету Англија у Великој Британији.
Мутирајући гени, познати и као транспозони, су дијелови ДНК који се крећу са једне локације на геному на другу. У зависности од тога гдје се убацују у генетски код организма, транспозони могу мијењати начин на који се други гени експресују. Више од једне трећине генома поларног медвједа састоји се од транспозона, док код биљака то може бити чак 70 одсто. Насупрот томе, транспозони чине око 45 одсто људског генома.
Аутори нове студије тврде да транспозони изгледа помажу поларним медвједима да се прилагоде климатским промјенама.
Студија из 2022. године описала је изоловану популацију поларних медвједа на југу Гренланда која је била мање зависна од морског леда. Група се одвојила од заједнице медвједа на сјеверу Гренланда прије око 200 година, а њихова ДНК се разликовала од ДНК медвједа на сјеверу. Ново истраживање се надовезује на ове раније налазе. Истраживачи су анализирали ДНК 17 одраслих поларних медвједа на Гренланду – 12 са хладнијег сјевероистока и пет из групе на топлијем југоистоку. Упоредили су активност транспозона у двије популације, а затим то повезали са климатским подацима. У популацији на југоистоку дошло је до промјена гена повезаних са топлотним стресом, старењем и метаболизмом, као и прерадом масти, што је важно када је храна оскудна. Према студији, ово сугерише да се медвједи „можда прилагођавају својим топлијим условима“.
„Упоређујући активне гене ових медвједа са локалним климатским подацима, открили смо да растуће температуре изгледа доводе до драматичног повећања активности гена за скакање унутар ДНК медвједа са југоисточног Гренланда”, рекао је Годен додајући да у суштини, то значи да различите врсте медвједа мијењају различите дијелове своје ДНК различитим брзинама, а ова активност изгледа повезана са њиховим специфичним окружењем и климом.
Упркос потенцијалној способности медвједа да се прилагоде топлијој клими и мање леда, Годен је упозорила да климатске промјене остају стварна пријетња за поларне медвједе.
„Не можемо бити самозадовољни; ово нуди извјесну наду, али не значи да су поларни медвједи у мањем ризику од изумирања“, рекла је. „И даље морамо да чинимо све што можемо да смањимо глобалне емисије угљеника и успоримо пораст температуре.“
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
Најновије вијести из рубрике
