Од Гобија до Марса: како се људи припремају за живот на другој планети

Пројекат „Марс В” намијењен туристима, који је осмишљен да симулира живот на Марсу, представља једномјесечни изазов преживљавања дубоко у монголској пустињи Гоби, а први учесници очекују се до 2029. године.

Циљ пројекта је припрема за евентуални пут на Црвену планету, а како наводи ЦНН, нигдје на Земљи географија и клима нису сличније Марсу од монголске пустиње Гоби, коју карактеришу сув, неплодан крајолик с екстремним температурним промјенама од 45 до -40 степени Целзијуса, а тло обојено жељезним оксидом има црвенкасту нијансу, што га чини „сабласно марсовским”.

Ова комбинација изолације, надморске висине и температуре чини локацију научно вриједном као полигон за обуку научника и астронаута – и као полигон за тестирање опреме и ровера, али за пројекат ту је важан још један потенцијал – туризам.

Извршни директор пројекта Енктувшин Дојодху каже да је циљ да се преживи у окружењу које је врло, врло изоловано.

„Морате имати овај симулациони начин размишљања, као да сте на другој планети. Морате осјетити да ћете умријети ако не поштујете протокол”, рекао је он.

Према његовим ријечима, сваки учесник кампа мораће положити разне физичке и психолошке тестове, као и тестове менталне агилности, а затим проћи тромјесечни програм виртуелне обуке за астронауте о свему – од протокола с кисеоником до психологије изолације.

Након доласка у Монголију, слиједе три дана вјежби уживо у Улан Батору, прије него што предате мобилни телефон и започнете десетосатно путовање неравним путем до локације, удаљавајући се од цивилизације преко пространстава бледоцрвене прашине.

„Надреално је. Тај осјећај пространства, бескрајног празног простора Гобија вам заиста даје осјећај из 'Мед Макса'. Прекрасно је ако размислите о томе, али некима може бити превише”, рекао је Дојодху.

Учесници кампа смјештени су у марсовска „станишта” – међусобно повезане модуларне капсуле са животним просторијама, лабораторијом и стаклеником.

Свакодневни режим је строг, као код правих астронаута: конзумирање витамина, медитација, вјежбање, доручак и тимски брифинг за наредни дан.

„Медитација мора бити велики дио програма. Једна врло ризична ствар када су у питању пионири на Марсу јест то што не знамо шта ће се догодити с њиховом психом, јер ниједна особа није била толико дуго одсутна са Земље”, рекао је Дојодху и додао да би туристи могли имати неку врсту клаустрофобије и носталгије према Земљи.

Дани у кампу „Марс В” испуњени су разним изазовима и задацима – од геолошког мапирања до прикупљања узорака тла, а комуникација са „Земљом” (тимом за подршку мисији) одвија се с временским кашњењем како би се опонашало међупланетарно кашњење.

Камп би се одржавао између октобра и марта у бруталним зимским условима, када се Гоби потпуно смрзава.

„Минус 27 степени Целзијуса био би топао дан. Посада носи термоодјећу, комбинезоне и аналогна свемирска одијела када ради на отвореном. У поређењу с арктичком експедицијом, ово је контролисано. Да постоји икаква стварна шанса за смрт, зауставили бисмо симулацију”, рекао је извршни директор пројекта.

Оброци учесника садржаваће лиофилизирана монголска јела – попут рехидрираних кнедли или гулаша од овчетине и поврћа – осмишљена да имитирају оброке астронаута, а истовремено поштују локалну културу.

Постоји чак и дизајнерска сличност између номадског монголског гера – традиционалног филцаног шатора који се понекад назива јурта – и прототипова марсовске куполе које развија инжењерски тим „Марс В”.

„Ми, Монголи, имамо хиљадугодишњу историју живота на изолованим мјестима с врло ограниченим ресурсима. Ми само преносимо ту идеју на другу планету”, рекао је Дојодху.

За оне који не могу приуштити карту за свемир од 28 милиона долара, монголски камп „Марс В” нуди приступачнији начин да се доживи космос – по цијени од око 6.000 долара по особи за мјесец дана у кампу, уз обуку и евалуацију прије боравка.

Аналогна станица „Марс В” још је у раној фази развоја, али су нацрти за станиште, свемирска одијела и храну већ завршени.

Дојодху каже да очекују да ће камп бити спреман и отворен за јавност у наредне двије до три године.

„Имате пуно времена за размишљање. Боравак на овом неземаљском мјесту мјесец дана док покушавате преживјети с пет других људи даје вам обновљен поглед на живот. Ако вјерујете да ће људи у будућности постати мултипланетарна врста, заправо бити дио ове историје, одлазак у аналогни центар за обуку астронаута и изазивање себе оставиће дубок утисак на људе”, рекао је Дојодху, преноси Танјуг.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.