Нераздвојни у животу и у смрти

БЕОГРАД - Требало је да прође сто и више година, па да двојица најистакнутијих социјалиста, бораца класног радничког покрета у Србији и оснивача Српске социјалдемократске партије, поново стану један уз другог.

Димитрије Туцовић и Душан Поповић. Двојица политичких истомишљеника који су дијелили идеју о слободи, о равноправности и демократији. Двојица жестоких противника рата.

Однедавно и попрсја Туцовића и Поповића на постаментима стоје једно до другог у Алеји великана на Новом гробљу у Београду. Чудесна судбина је коначно, у смрти и сјећању, спојила ову двојицу политичара и хуманиста који су у свом времену представљали ону бољу, моралну страну Србије и били њени симболи у противљењу политици тадашње радикалске власти.

Туцовић је погинуо у Колубарској бици 20. новембра 1914. године; Душан Поповић (Волујак, код Рековца, 25. децембар 1884) умро је у Лондону – 8. новембра 1918. И, ево, новембра 2025, од погибије Туцовића прошло је 111 година, од смрти Поповића 107.

Колико их се сјећамо и како је дошло до тога да послије толико година њихове бисте одскора стоје у Алеји великана? Тим прије што је прича о премјештању њихових моштију и перпетуираном сахрањивању више него тужна, каже унука Душана Поповића, новинарка Анђелка Цвијић, објашњавајући да је Туцовић премјештан шест пута, а Поповић три пута, пише Политикин магазин. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.