Научници ријешили загонетку крвних група

ЛОНДОН - Научници из Велике Британије и Израела ријешили су медицинску енигму стару пола вијека откривши потпуно нови систем крвних група, назван МАЛ, који би могао имати кључну улогу у сигурнијем лијечењу пацијената с ријетким крвним особинама.

• Откривен нови систем крвних група МАЛ након 50 година истраживања.
• Ријеч је о ријетком антигену АнWј који нема мање од 0,1 одсто људи.
• Откриће потиче из узорка крви труднице из 1972. године.
• Ново сазнање побољшава сигурност трансфузија и лијечење пацијената.

Научници су идентификовали нови систем крвних група након што је узорак крви труднице из 1972. године показао необичан недостатак једне молекуле на површини црвених крвних зрнаца.

Ово откриће, које су објавили истраживачи из Велике Британије и Израела 2024. године, представља значајан корак у разумијевању ријетких крвних обиљежја, пише Сајенс Алерт.

„Ово је огромно постигнуће и врхунац дуготрајног тимског рада на коначном утврђивању овог новог система крвних група, што ће нам омогућити да пружимо најбољу његу ријетким, али важним пацијентима“, изјавила је хематологиња Луиз Тили из британске Националне здравствене службе, након готово двије деценије личног истраживања ове крвне посебности.

Више од АБО и Рх фактора

Иако су већини познати системи крвних група АБО и Рх фактор, људи заправо имају много различитих система који се темеље на широком спектру протеина и шећера на површини наших крвних ћелија. Наше тијело користи те молекуле, познате као антигени, као идентификацијске ознаке за разликовање властитих ћелија од потенцијално штетних страних ћелија.

Ако се те ознаке не подударају приликом трансфузије крви, овај поступак спашавања живота може изазвати опасне реакције, понекад и са смртним исходом. Већина главних крвних група идентификована је још почетком 20. вијека.

Многе крвне групе откривене након тога, попут система Ер описаног 2022. године, налазе се само код малог броја људи, што је случај и с новом крвном групом. „Истраживање је било захтјевно јер су генетски случајеви изузетно ријетки“, појаснила је Тили.

Претходна истраживања показала су да више од 99,9 одсто људи има антиген АнWј, који је недостајао у крви пацијенткиње из 1972. године. Будући да се тај антиген налази на протеину мијелина и лимфоцита, истраживачи су новооткривени систем назвали МАЛ крвна група.

Потрага за ријетким антигеном АнWј

Особе које имају обје копије гена МАЛ у мутираној верзији имају АнWј-негативну крвну групу. Тим је такође идентификовао три АнWј-негативна пацијента без те мутације, што упућује на то да неки крвни поремећаји могу потиснути производњу антигена.

„МАЛ је врло мали протеин са занимљивим својствима која су га чинила тешким за идентификацију. То је значило да смо морали слиједити више истраживачких праваца како бисмо прикупили доказе потребне за успостављање овог система крвних група“, објаснио је станични биолог Тим Сачвел са Универзитета Западне Енглеске.

Како би након деценија истраживања потврдили који је ген одговоран, научници су убацили нормалан ген МАЛ у крвне ћелије које су биле АнWј-негативне. Тиме су успјешно подстакли производњу АнWј антигена на тим ћелијама.

Познато је да протеин МАЛ има кључну улогу у одржавању стабилности ћелијских мембрана и помаже у ћелијском транспорту. Истраживања су такође показала да антиген АнWј није присутан код новорођенчади, већ се појављује убрзо након рођења.

Сви АнWј-негативни пацијенти у студији имали су исту мутацију, али с њом нису биле повезане никакве друге ћелијске абнормалности или болести. Сада, када су познати генетски маркери који стоје иза мутације МАЛ, пацијенти се могу тестирати како би се утврдило да ли је њихова негативна крвна група наслијеђена или је посљедица потискивања, што би могло указивати на неки други медицински проблем.

Разумијевање оваквих ријетких крвних посебности кључно је јер оне могу имати тешке посљедице за пацијенте, а свако ново сазнање може помоћи у спашавању живота. Истраживање је објављено у часопису Крв (Blood).

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.